„Otvoreni Balkan“ nije samo otvorilo prostor za saradnju Albanije, Severne Makedonije i Srbije, već i tinjajući sukob između Edija Rame i Aljbina Kurtija
Kurtiju je sporazum koji je Rama potpisao sa Srbijom i Severnom Makedonijom došao kao „kec na jedanaest“, jer sada smatra da ima dokaz da se Rama okreće prema istoku i Beogradu, a da u takvoj situaciji on može biti lider albanske zajednice u regionu.
U tom tonu ispred ambasade Albanije u Prištini održana je serija, doduše manjih protesta, na kojima je izraženo neslaganje sa inicijativom premijera Albanije Edija Rame za stvaranje „Otvorenog Balkana“ i saradnju sa Srbijom.
Diplomata u penziji Zoran Milivojević podseća da rivalstvo Rame i Kurtija datira od ranije i da je Kurti sada pojačao svoje aktivnosti jer ga, kako ističe, na jesen čekaju za njega veoma bitni lokalni izbori na Kosovu i Metohiji.
I pre izbora u Albaniji, poslednjim na kojima je Rama pobedio, bilo je jasno da postoji razlika u političkim stavovima i prilazima između Kurtijevog Samoopredeljenja koje je učestvovalo na tim izborima, i Ramine stranke ali i između njih lično – navodi Milivojević.
Kako dodaje, Kurti je pokušao da se na tim izborima probije unutar albanske političke zajednice s idejom da će sa te pozicije moći da polako preuzme mesto lidera Albanaca u regionu.
„Međutim, oni se strateški i ideološki veoma razlikuju i učešće Kurtija na tim izborima nije bilo dobrodošlo iako na njima nije dobro prošao. Rama je pragmatičan političar i u neku ruku vodi racionalnu politiku koja odgovora potrebama regiona, ali i EU. I ta politika mislim da ima podršku i na Zapadu koji su neka vrsta sponzora Albanije“, veruje Milivojević.
Kurti s druge strane, dodaje Milivojević, vodi iracionalnu politiku i igra na kartu ekstremnog albanskog nacionalizma, posebno kad je reč o Srbiji, u nadi da će mu albanski ekstremisti u regionu pružiti podršku da skine Ramu sa „trona“.
„I u tom smislu on i Samoopredeljenje obezbeđuju političku koheziju i platformu za svoju unutrašnju poziciju. To sve više dolazi do izražaja a naročito ubedljive pobede Edija Rame na izborima u Albaniji. Ovo što se sada dešava na relaciji Tirana-Skoplje–Beograd, Kurtiju ne odgovara i posledica toga je manifestacija koja se dešava u obliku mini protesta, uz koje se provlači ne samo negodovanje zbog sporazuma već i protivljenju dijaloga Beograda i Prištine“, zapaža Milivojević.
Sve ovo, kaže Milivojević, može biti i deo performansa Kurtija za glasače, odnosno, određenu ciljnu grupu koja smatra da Kurti vodi pravu politiku.
„Reakcija pristalica Kurtijeve politike je ne samo izraz politike Samoopredeljenja već služi i za potrebe tom nacionalističkom pristupu. Mislim da će se sukob na relaciji Kurti-Rama nastaviti i tu neće biti neke ozbiljnije saradnje naročite posle jasne poruke Rame iz Skoplja da Albanija ostaje na poziciji saradnje u regionu“, kaže Milivojević.
Činjenicu da je i Rama u više navrata istakao da je Kosovo deo Albanije, a i Kurtijev je strateški cilj da se tzv. Kosovo ujedini sa Albanijom, što znači da su im težnje iste, Milivojević objašnjava razlikom u pristupu ka ostvarenju tog cilja, uz napomenu da Rama čeka ulazak Albanije u EU, dok Kurti tu ideju želi da iskoristi za svoje sitne političke poene.
Inače, protest ispred albanske ambasade u Prištini zbog „Otvorenog Balkana“ održala je organizacija Pokret za demokratiju kao simboličnu akciju protivljenju ove inicijative.
(kosovo online)
