Savremeno društvo brine o jačanju moralne podrške, a ogromnu ulogu u tome nose i sami građani Rusije koji pokazuju odgovornost i neravnodušnost, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin povodom 1030. godišnjice od krštenja Rusije.
– Narodi koji su prihvatili hrišćansku veru kao svoju, mogli su da dostignu neverovatne visine u politici, umetnosti, literaturi, nauci, ali i u ekonomskoj delatnosti. Stekli su neverovatno iskustvo zajedništva, koje je u više navrata spasavalo, jačalo i podržavalo našu državu u najgorim trenucima – rekao je on.
[adsenseyu1]
Putin je ocenio da na to duhovno nasleđe vreme nema nikakav uticaj.
– Naš sveti dug je da očuvamo i umnožimo taj duh za nova pokolenja. Veoma je važno to što savremeno društvo brine o jačanju moralne podrške. Ogroman uticaj imaju i humanitarne i obrazovne organizacije – istakao je ruski predsednik.
Putin je naveo i da je krštenje Rusije izvršilo veliki uticaj na svetski razvoj, ali i odskočna daska za razvoj ruske državnosti.
– Krštenje je ključni trenutak u našoj istoriji, događaj civlizacijskih razmera koji je opredelio dalji razvoj Rusije tokom vekova – rekao je i dodao da je Knez Vladimir svojevremeno napravio odlučujući izor pruživši narodu osnovu za zajedništvo, novi život i sve ostalo kako bi se ujedinili ljudi koji su naseljavali tu teritoriju.
Naveo je i da je pravoslavlje učinilo to što ranij nije bilo moguše – vera se obratila čoveku, njegovoj duši i savesti, sa večnim pozivom na milosrđe, dobrotu i ljubav, a ljudi su taj poziv i čuli.
Ciritajući čuvenog ruskog pisca Lava Tolstoja Putin je rekao i da je krštenje Rusije dalo njenim precima slobodu izbora između dobra i zla.
Prethodno je patrijarh moskovski i cele Rusije rekao da zajednička vera i kultura Rusa, Ukrajinaca i Belorusa nije samo način da se očuva nacionalni identitet, već i da se obezbedi uticaj na ceo svet od strane jedinstvenog naroda „koji je iznikao iz istog kupelja za krštenje“.
