Želja Zapada da porazi Moskvu ostala je pusta pred jedinstvom ruskog naroda, ukazao je predsednik Rusije
Za svaku rublju uloženu u odbrambenu industriju zemlja treba da dobije maksimalan prinos, poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin u intervjuu sa generalnim direktorom medijske kuće „Rasija sevodnja“, govoreći o trci u naoružanju na koju Zapad primorava Rusiju.
Prošle godine su izdvajanja za odbranu iznosila četiri odsto, a ove godine – 6,8 odsto, dakle, porasla su za 2,8 procenata, precizirao je Putin, pozivajući se na podatke Stokholmskog međunarodnog instituta za mirovna istraživanja.
Potrošnja na odbranu ubrzava privredu, čini je energičnijom, naglasio je predsednik Rusije.
„Zapad dosta novca troši na održavanje, ne mislim samo na plate, već i na održavanje baza širom sveta. To ne može da se izračuna. Međutim, i u proizvodnju oružja naoružanja troše novac koji je teško izračunati“, rekao je Putin.
Ruski proizvođači oružja poništili su sve što je američka strana u toj sferi uradila, rekao je Putin, poredeći američki poznati protivraketni odbrambeni sistem sa jednim od glavnih ruskih komponenti savladavanja protivraketne odbrane – interkontinentalnom raketom „avangard“.
Da li smo spremni za nuklearni rat?
Rusija je sa vojno-tehničke tačke gledišta spremna na nuklearni sukob, u stalnoj je borbenoj gotovosti, ukazao je ruski predsednik.
„Ruska nuklearna trijada je modernija od bilo koje druge trijade. A, takve trijade imamo samo mi i Amerikanci. Mi smo u toj sferi znatno više uznapredovali. Naša nuklearna trijada je savremenija“, naglasio je ruski predsednik.
Te činjenice su svesni svi, ali nema potrebe da se Rusija i Amerika takmiče po broju raketa nosača i bojevih glava, ukazao je predsednik Putin i dodao da Moskva zna da Vašington ima plan da modernizuje svoje nuklearno oružje, pa i sama radi na tome.
„To ne znači da su, po mom mišljenju, spremni da sutra započnu nuklearni rat. Ali, šta da se rade ako već žele? Mi smo spremni“, poručio je predsednik Putin.
SAD ne poštuju sporazum o zabrani testiranja nuklearnog oružja, podsetio je Putin, i dodao da se Rusija i dalje pridržava potpisanih sporazuma.
Rusija bi upotrebila svoj nuklearni arsenal samo ako se dovede u pitanje postojanje ruske države, ugrožavanje njenog suvereniteta i nezavisnosti, pojasnio je ruski predsednik.
„Ništa tu nismo menjali“, potvrdio je Putin.
Rusija nikada nije odbijala pregovore
Na pitanje kada će se zaista desiti pregovori, s obzirom da Amerika istovremeno govori o pregovorima i o potrebi da se Rusiji nanese strateški poraz, Putin je odgovorio da Moskva nikad nije odbila pregovore.
Podsetio je tada na pregovore u Istanbulu 2022. godine i rekao da su Rusija i Ukrajina došle do nacrta sporazuma, međutim, ukrajinska strana je rešila da ipak ništa ne potpisuje.
„Predstavnik pregovaračke grupe na ukrajinskoj strani gospodin David Arahamija je sam, javno na sastanku sa novinarima, priznao da je bivši britanski premijer Boris Džonson odgovorio ukrajinsku stranu od potpisivanja sporazuma. Tada se pojavila nova ideja – pobediti Rusiju na bojnom polju“, naveo je ruski predsednik.
Rusija je spremna na pregovore, ali samo na one koji se ne zasnivaju na nekim „željama nastalim nakon upotrebe psihoaktivnih supstanci“, već na realnoj situaciji na frontu, ukazao je Putin.
Širenje NATO-a na istok
Više puta je obećano da se NATO neće širiti na istok, međutim, vidimo ih na našim granicama. Obećali su i da će unutrašnji sukob u Ukrajini biti rešen mirnim putem, istakao je Putin.
Nemačka i Francuska su priznali da im nikada nije bila namera da ispune mirovne sporazume, već su samo napravili pauzu da naoružaju nacistički režim u Ukrajini, podsetio je ruski predsednik.
„Mnogo toga nam je obećano, a samo obećanja nisu dovoljna. Bilo bi glupo sa naše strane da sada pregovaramo samo zato što im ponestaje municije“, rekao je Putin.
S druge strane, Rusija je spremna za ozbiljan razgovor i želi da sve sukobe, a posebno ovaj, reši mirnim putem, dodao je predsednik i pojasnio da bi to trebalo da bude ozbiljan razgovor koji obezbeđuje sigurnost i za protivničku stranu.
„Nikome ne verujem“, poručio je predsednik Rusije, odgovarajući na pitanje kako Moskva da se uopšte nada da će Zapad konačno sklopiti pošten dogovor koji će zaista ispuniti.
Rusiji su potrebne precizno definisane garancije koje bi je zadovoljile i u koje bi mogla da veruje, rekao je Putin.
Rusija neće raditi ništa što nije u njenom interesu, naglasio je ruski predsednik, pa je pojasnio: „Više volim da se vodim činjenicama nego dobrim željama i pričama kako se svakome može verovati. Jer kada donosite odluku na ovom nivou, odgovornost za posledice donete odluke je veoma visoka.“
Bal vampira se završava
Zapadne elite koje su navikle da pune svoje stomake ljudskim mesom, a džepove – novcem, žele da zamrznu nepravedno stanje u međunarodnim odnosima, ali moraju da shvate da se bal vampira završava, poručio je ruski predsednik Vladimir Putin.
On je podsetio da je takozvana „zlatna milijarda“ vekovima praktično bila parazit na račun drugih, eksploatišući zemlje i narode Afrike, Azije i Latinske Amerike, a to im niko nije zaboravio.
„Pojedine zemlje našu borbu za nezavisnost i istinski suverenitet povezuju sa svojim težnjama da zaštite sopstveni suverenitet“, dodao je predsednik.
Odgovarajući na pitanje da li je svestan da igra ključnu ulogu ne samo u Rusiji već i u svetu, s obzirom da milioni ljudi s njim polažu nadu u međunarodnu pravdu i zaštitu dostojanstva čovečanstva kao i tradicionalnih vrednosti, Putin je istakao da radi u interesu Rusije i naroda, te da se ne oseća kao „gospodar ljudskih života“.
„Verujte mi, ni najmanje. Ja samo ispunjavam svoju dužnost prema Rusiji koju naš narod smatra svojom domovinom“, zaključio je Putin.
Rusija je peta ekonomija sveta
Rusija je po paritetu kupovne moći prestigla Nemačku, zauzevši njeno mesto – peto, među najvećim ekonomijama sveta, poručio je predsednik Rusije Vladimir Putin.
Ekonomija Rusije napreduje, a to ne tvrdi sama Moskva, već međunarodne ekonomske i finansijske organizacije, ukazao je predsednik Rusije, odgovarajući na pitanje odakle Rusiji sredstva da u uslovima Specijalne vojne operacije i pod sankcijama pred sobom stavlja zadatak smanjenja siromaštva u zemlji naročito za višečlane porodice.
„Nemačka ekonomija se smanjila za nula poena, mislim tri desetine procenta u protekloj godini. A, mi smo porasli za 3,6 posto. Japan je porastao za mali procenat. Ali, ako se sve bude razvijalo istim tempom kao danas, onda imamo sve šanse da zauzmemo mesto Japana i postanemo četvrta ekonomija sveta“, ocenio je predsednik Putin.
Međutim, kako je dodao, Rusija još mnogo toga što treba da uradi da bi obezbedila pristojnu poziciju ne samo po paritetu kupovne moći, već i po glavi stanovnika.
Prvo na čemu Rusija treba da radi je promena ekonomske strukture države, kako bi bila efikasnija i savremenija, ocenio je Putin, naglasivši da od toga zavisi budućnost ruske ekonomije, radnih resursa, efikasnost i produktivnost rada
Još jedan od glavnih zadataka je povećanje produktivnosti rada, ocenio je Putin i opravdao to nedostatkom radnika i radnih resursa.
Treba povećati i robotizaciju, dodao je Putin i objasnio da danas u Rusiji ima 10 robota na 10.000 radnika, a neophodno je imati najmanje hiljadu robota na toliki broj radnika.
Za sve to potrebna je adekvatna obuka kadrova, nastavio je Putin, i pojasnio da Rusija u te svrhe ima 30 modernih inženjerskih škola širom zemlje, a da od ove godine otvara još 20 takvih škola.
Nema potrebe da Rusija formira poseban organ koji bi se bavio samo sankcijama, s obzirom da Vlada, Centralna banka i Savet bezbednosti analiziraju sve što rade ruski neprijatelji, naglasio je predsednik Putin.
Što je moćnije oružje, to je manje gubitaka
Rusija mora da poveća količinu i moć oružja, kao i efikasnost postojećih sistema, rekao je predsednik Putin.
„Što je moćnije i veće oružje, to je manje gubitaka“, objasnio je predsednik.
„Svaki ljudski život je neprocenjiv. A, gubitak voljene osobe za bilo koju porodicu je ogromna tuga“, rekao je predsednik. Međutim, nastavio je, mi smo odlučili da pomognemo našim ljudima, Rusima.
„Ako ih danas izneverimo, sutra se naši gubici mogu višestruko povećati. A, naša deca neće imati budućnost jer ćemo se osećati nesigurno, bićemo trećerazredna zemlja. Niko nas neće uzeti u obzir ako ne možemo da se zaštitimo. A, posledice bi mogle da budu katastrofalne po rusku državu“, objasnio je predsednik.
Ukrajinska vojska napada na civilne ciljeve na teritoriji Ruske Federacije jer nije ostvarila nijedan od ciljeva u zoni sukoba koje su sebi postavili prošle godine, kazao je Putin i naglasio da je inicijativa u potpunosti prešla u ruke ruskih snaga.
Makronova inicijativa mogla bi da dovede do ozbiljnih geopolitičkih posledica
Vojnici zapadnih država se odavno nalaze u Ukrajini, izjavio je Putin, komentarišući navode francuskog predsednika o potrebi da se Kijevu pošalju zapadne trupe.
„Zapadne trupe su se nalazile u Ukrajini i pre državnog udara, a posle državnog udara njihov broj se višestruko povećao“, naveo je predsednik Rusije.
Prisustvo zvaničnih vojnih kontingenata stranih država neće promeniti situaciju na frontu, kao što ni snabdevanje oružjem ništa ne menja, istakao je ruski predsednik i dodao da bi, s druge strane, to moglo da dovede do ozbiljnih geopolitičkih posledica.
Postoji mogućnost da Makron daje slične predloge kako bi se osvetio za neuspehe koje je francuska politika pretrpela u Africi, kazao je predsednik, dodavši da Rusija nije „išla u Afriku kako bi istisnula Francusku odatle“.
Afrički lideri su izrazili želju da sarađuju sa ruskim privrednim subjektima, a ne sa Francuzima, rekao je Putin.
„Ostaje nejasno zašto bi neko bio uvređen ako jedna nezavisna država želi da razvija odnose sa svojim partnerima iz drugih zemalja, u ovom slučaju sa Rusijom“, naveo je ruski predsednik.
Rusija nema nikakve veze sa odlukom vlasti pojedinih afričkih država da ne sarađuju sa Francuskom, naglasio je Putin.
„Mi nemamo ništa s tim. Mi sebi ne postavljamo takve zadatke. Samo razvijamo prijateljske odnose sa Afrikom, i to je sve. Oni žele da razvijaju odnose sa nama. Nema mesta za ljutnju“, pojasnio je ruski predsednik.
Nemci umesto da šalju rakete Kijevu, neka modernizuju oružje
Kada nemačke vlasti govore o isporuci raketa „taurus“ Kijevu za udare na teritoriju Rusije, zapravo sami sebe bodre i pokušavaju da nas zaplaše, ocenio je Putin.
Nemačka je svesna da bi prekršila svoj Ustav ako bi „taurus“ udario na Krimski most, koji i sami priznaju za rusku teritoriju, istakao je predsednik Putin i dodao da Moskva pomno prati razvoj situacije.
„Koriste se britanske i američke rakete. Ali, to ne menja situaciju na bojnom polju. Da, nanose nam štetu, ali suštinski ne menjaju tok sukoba i posledice koje neminovno nastaju za suprotnu stranu“, rekao je Putin. On je predložio Nemcima da porade na modernizaciji svog oružja, s obzirom da i njihovi mediji priznaju loše stanje.
Rezultati sa fronta ukazuju da se Rusija uspešno nosi sa zadacima koje je postavila, naveo je predsednik Rusije.
One države koje kažu da više nema crvenih linija u odnosu sa Rusijom, i da je sada sve moguće, moraju da znaju da ni Moskva neće imati granica u potencijalnom sukobu sa tim državama, kazao je ruski predsednik i dodao da se Moskva prema svim državama, uključujući i male evropske zemlje, odnosi sa poštovanjem, bez obzira na sve.
Jedinstvo ruskog naroda jače od celog sveta
Zapadne elite su zaslepljene svojom rusofobijom. Obradovale su se kada je Rusija krenula da zaustavi rat koji je Zapad silom pokrenuo u Ukrajini još 2014. godine, kazao je Putin.
„Bili su srećni jer su verovali da će sada završiti sa nama uz pomoć rata sankcijama, uz pomoć zapadnog oružja i rata koji vode rukama ukrajinskih nacionalista“, pojasnio je predsednik RF, pa je nastavio:
„Otuda je došao slogan da se ‘Rusiji nanese strateški poraz na bojnom polju’. Kasnije su shvatili da je to malo verovatno, a posle toga – da je nemoguće.“
„Ostali su nemoćni pred jedinstvom ruskog naroda, pred temeljnim osnovama ruskog finansijskog i ekonomskog sistema, njegovom stabilnošću, i pred rastućim sposobnostima Oružanih snaga Ruske Federacije“, istakao je ruski predsednik.
Kako je kazao, tek tada im je palo na pamet da je ideja o pregovaračkom procesu možda i dobra.
„To su, inače, opasni ljudi“, dodao je Putin i naglasio da je teže boriti se sa pametnim ljudima, jer utiču na svest društva.
Moskva je imala dobre odnose sa Švedskom i Finskom
Govoreći o pristupu Švedske i Finske NATO savezu, Putin je naveo da su te države imale više koristi dok su se pridržavale neutralnost. Istakao je da je Rusija donedavno imala dobre odnose sa Švedskom i Finskom.
„Sa Finskom smo imali idealne odnose. Savršene. Nismo imali nijednu pretenziju jedni prema drugima, pogotovo ne teritorijalnu. Nismo ni trupe imali na rusko-finskoj granici, svu vojsku smo sklonili odatle“, rekao je Putin i dodao da je rusko-finske odnose nekada krasila jaka ekonomska saradnja.
Finska se okrenula NATO-u iz političkih razloga, iako je to, kako je rekao, apsolutno besmislen korak sa stanovišta osiguravanja sopstvenih nacionalnih interesa.
„Rusija je sada rasporedila svoje trupe na granici sa Finskom. Tamo nije bilo oružja, ali će ga sada biti“, naglasio je Putin.
Predizborna predsednička trka u SAD ne prolazi bez Putina
Rusija se ne meša u izbore ni u jednoj zemlji i spremna je da sarađuje sa bilo kojim liderom kom američki narod ukaže poverenje, istakao je predsednik Putin.
Na ovaj način je odgovorio na ironičnu opasku ruskog novinara da je Putin glavna zvezda predizborne predsedničke trke u Americi koja ne prolazi bez ruskog predsednika.
Pritom, kako je ruski novinar ocenio, Putin dodaje ulje na vatru govoreći da mu aktuelni predsednik Amerike Džozef Bajden više odgovara.
„Bivši predsednik SAD Donald Tramp mi je pre više od četiri godine zamerio što sam simpatizer Bajdena. Rekao mi je u jednom od razgovora: ‘Hoćeš da pobedi uspavani Džo?’ To mi je rekao dok je još bio predsednik. A onda su, na moje iznenađenje, počeli da ga proganjaju jer smo ga, navodno, podržali kao kandidata. To ej potpuna glupost“, naveo je predsednik Rusije.
Današnja predizborna situacija u SAD postaje sve necivilizovanija, američki politički sistem nije demokratski u svakom smislu te reči, ocenio je ruski predsednik.
„Pravda“ – čarobna reč
Raspodela poreskog tereta bi u Rusiji trebalo da postane pravičnija, potvrdio je Putin svoje reči izrečene tokom obraćanja Federalnoj skupštini i objasnio da bi u zajedničku kasu za rešavanje nacionalnih problema i za borbu protiv siromaštva najviše trebalo da izdvajaju korporacije, kao i pravna i fizička lica koja više zarađuju.
„Zato je potrebno izgraditi sistem koji bi doprineo rešenju društvenih pitanja i zadataka iz te sfere. Planiramo da smanjimo poresko opterećenje, na primer, za višečlane porodice“, rekao je Putin.
Govoreći o podršci porodicama sa više dece, Putin je ukazao da u narednih šest godina Rusija planira da kroz različite kanale potroši do 14 triliona rubalja.
Međutim, postoje i druge oblasti podrške za porodice sa decom kao što su izgradnja ili renoviranje vrtića, izgradnja novih škola, obnova starih škola, podrška ženama od trudnoće dok dete ne navrši 18 godina.
„Skoro 400.000 žena sada prima beneficije. To je skoro svaka treća žena koja čeka dete. A više od 10 miliona dece prima beneficije“, precizirao je predsednik.
Putin otkriva zašto se nije kandidovao za predsednika kada ga je Jeljcin predložio
Putin je priznao da nije bio spreman da se kandiduje za predsednika zemlje kada ga je odlazeći šef države Boris Jeljcin pozvao da to učini pre 25 godina.
Ruski predsednik je objasnio da nije bio spreman u to vreme, u tom istorijskom i ekonomskom kontekstu, zbog unutrašnje političke situacije u kojoj se država nalazila sa stanovišta unutrašnje bezbednosti.
„Nisam bio spreman ne zato što sam se nečega plašio, već zbog obima zadataka koji su stajali preda mnom“, naglasio je Putin.
Pohvalne reči Jeljcina, kao iskusnog političara, pozitivno su uticale na Putina u kasnijem periodu, priznao je i dodao da je promenio perspektivu kada je počeo sa radom.
(rt.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
Otvorite novu mrežu Truth Social
