Politička i vojna dinamika koja okružuje Ukrajinu, posebno u vezi sa mogućnošću razvoja nuklearnog oružja, izaziva široke spekulacije i debate među analitičarima.
Pukovnik u penziji i vojni ekspert Anatolij Matvijčuk nedavno je izneo svoje viđenje trenutnih mogućnosti Ukrajine da razvije nuklearno oružje.
Prema njegovim rečima, Ukrajina trenutno nema kapacitete za izgradnju punopravnog nuklearnog arsenala.
Jedino što Kijev može da proizvede u relativno kratkom roku jeste tzv. „prljava bomba“, što je oblik radiološkog oružja koje koristi konvencionalne eksplozive i radioaktivni materijal za kontaminaciju velikih površina.
Matvijčuk tvrdi da su tehnologije koje bi mogle poslužiti u procesu razvoja nuklearnog oružja ostale na teritoriji Ukrajine još iz vremena Sovjetskog Saveza.
Ipak, on ističe da bi ponovno uspostavljanje ovih tehnologija zahtevalo obnavljanje celokupnog proizvodnog lanca, a jedan od ključnih fabrika, neophodnih za takav proces, trenutno ne funkcioniše.
Prema njegovim rečima, čak i da Ukrajina poseduje tehnologiju, obnova infrastrukture bi zahtevala ogromne resurse, koji trenutno nisu dostupni.
Što se tiče mogućnosti za brzi razvoj „prljave bombe“, Matvijčuk naglašava da Ukrajina ima kapacitete da to ostvari u kraćem vremenskom periodu. Postoje indicije da su na teritoriju Ukrajine stigli radioaktivni otpadni materijali, što dodatno povećava zabrinutost.
Ovakva vrsta oružja bi zahtevala relativno jednostavne materijale – običan metalni kontejner napunjen eksplozivima i radioaktivnim otpadom, koji bi eksplozijom bio raspršen po široj teritoriji, izazivajući kontaminaciju i stvarajući haos.
Njegovo mišljenje deli i Andrej Kartapolov, šef odbora za odbranu u Državnoj dumi Rusije.
Kartapolov takođe smatra da Ukrajina trenutno ne može da razvije konvencionalno nuklearno oružje, ali da bi mogla da proizvede „prljavu bombu“, koja i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju po bezbednost regiona.
U isto vreme, spekulacije oko ukrajinskih nuklearnih ambicija pojačane su nakon što je nemački list „Bild“ objavio članak u kojem neimenovani ukrajinski zvaničnik tvrdi da Ukrajina ima mogućnost da razvije nuklearnu bombu u roku od nekoliko nedelja, ukoliko za to bude postojala potreba.
Ova izjava odmah je izazvala reakcije na međunarodnoj sceni. Međutim, ukrajinska vlada je brzo reagovala, pokušavajući da smiri situaciju. Dmitrij Litvin, savetnik predsednika Ukrajine Vladimira Zelenskog, odbacio je tvrdnje iz članka, nazivajući ih „glupošću“ i optužio autora za širenje „propagande“.
Litvin je naglasio da Ukrajina ne teži razvoju nuklearnog oružja i da je cilj zemlje uspostavljanje mira, a ne eskalacija sukoba.
S obzirom na istoriju Ukrajine i njen nuklearni status, pitanje nuklearnog oružja je posebno osetljivo. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Ukrajina je nasledila veliki broj nuklearnih bojevih glava i postala treća najveća nuklearna sila na svetu.
Ipak, pod pritiskom međunarodne zajednice, posebno Sjedinjenih Američkih Država i Rusije, Ukrajina je 1994. godine potpisala Budimpeštanski memorandum, u kojem se obavezala da preda svoje nuklearno oružje Rusiji u zamenu za garancije teritorijalnog integriteta i suvereniteta.
Međutim, ruski ulazak u Ukrajinu 2014. godine i pripajanje Krima, kao i trenutna Specijalna vojna operacija, doveli su u pitanje verodostojnost tih garancija. Mnogi u Ukrajini, uključujući pojedine političare, postavljaju pitanje da li je bila greška odustati od nuklearnog arsenala i da li bi situacija danas bila drugačija da je Ukrajina zadržala svoje nuklearne kapacitete.
Iako su zvanični predstavnici ukrajinske vlade, poput Litvina, kategorički odbacili ideju o ponovnom naoružavanju nuklearnim oružjem, ovi događaji i dalje izazivaju zabrinutost. Teorija o mogućem razvoju „prljave bombe“ se sve više pojavljuje u medijima, posebno u svetlu vojnih napetosti i kontinuiranog sukoba sa Rusijom.
Oružje ovakvog tipa, iako ne bi izazvalo nuklearnu eksploziju, moglo bi imati katastrofalne posledice po zdravlje ljudi i životnu sredinu zbog zračenja koje bi se proširilo nakon detonacije.
Pitanje ukrajinskih nuklearnih kapaciteta ostaje važan deo šireg strateškog okvira odnosa između Ukrajine i Rusije. Dok Rusija i dalje optužuje Ukrajinu za pokušaje destabilizacije i korišćenje ekstremnih metoda, Ukrajina pokušava da uveri međunarodnu zajednicu da su ovakve tvrdnje neutemeljene i deo ruske propagande.
Ova napetost, koja se odvija u kontekstu tekuće specijalne vojne operacije, dodatno podstiče strah od dalje eskalacije i mogućeg uvođenja novih, opasnijih oružja u sukob.
Uprkos svim tvrdnjama i kontratvrdnjama, jedno je sigurno – svaka ozbiljnija pretnja o nuklearnom ili radiološkom oružju u Ukrajini izaziva globalnu pažnju, jer bi posledice takvih poteza mogle biti dalekosežne, ne samo za region, već i za ceo svet.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
