Naučnik naglašava očigledno – stopa infekcije je daleko veća, a smrtnost daleko niža nego što se izveštava.
Mediji svakodnevno izveštavaju o novom „broju zaraženih“, dok svi koji su umešani zapravo znaju da su daleko veći. Zatim sledi rečenica koja se odnosi na „stopu smrtnosti“, iako svi koji su umešani znaju da su one previsoke.
Prošlog petka nemačko Društvo za epidemiologiju upozorilo je da će za sto dana u Nemačkoj biti više od milion pacijenata kojima će biti potrebna intenzivna nega.
[adsenseyu1]
Stravični scenario su odmah preneli mnogi mediji. Prognoze se, prema rečima profesora Gerda Bosbaha, prave na osnovu pretpostavki koje nisu naučno pouzdane.
Profesor Gerd Bosbah naglašava da ovakva društva i sistemi samo žele da privuku pažnju javnosti i da možda to nesvesno podstiče prihvatanje statističkih modela koji rezultiraju ekstremnim izjavama, a koje mediji oberučke prihvataju.
Prema njegovom mišljenju, celokupni model simulacije, koji se koristi pri pravljenju ovakvih izveštaja, nije pouzdan, kao i da je postupak katastrofalan.
Kada se govori o ukupnom broju zaraženih ljudi on kaže da je opštepoznato da prave brojke nemamo.
[adsenseyu4]
Ono što je poznato je broj ljudi koji su testirani pozitivno. Broj zaraženih je definitivno mnogo veći, ali niko ne može da kaže po kom faktoru.
Kako bi se dobio odgovo na to pitanje, potreban je, kako kaže, reprezentativan uzorak iz populacije, što, konkretno u Nemačkoj, trenutno nije izvodljivo zbog nedostatka kapaciteta za testiranje.
Sa druge strane, koristi se izraz „stopa smrtnosti“, za šta je uobičajena definicija broj smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika. Ali to, profesor naglašava, nije ono na šta se misli u trenutnoj raspravi.
Pitanje je ovde koliko ljudi sa koronom umire, a mi ne znamo koliko je ljudi uopšte bolesno. Stoga u medicinskoj statistici postoji veličina smrtonosnosti, koja uzima u obzir da moramo proceniti broj zaraženih od broja poznatih zaraženih.
Kao rezultat toga, smrtonosnost je nepouzdana veličina koja zavisi od sopstvene procene. Preciznije, ona postaje aritmetička ako se uzmu u obzir samo poznate pozitivne infekcije, koje se uglavnom nazivaju „stopom smrtnosti“.
[adsenseyu1]
Ono što je takođe bitno je da za zdravstvenim vlastima očigledno nije važno od čega je osoba umrla ukoliko joj je dijagnostikovana korona, što su, kako profesor dodaje, zvaničnici sami izjavili.
Smrt se automatski podvodi pod smrtnost od korone. Svakako da postoje i slučajevi ljudi koji su umrli od korone, ali postoje i oni koji nisu testirani na virus i koji se stoga ne broje.
Čini se da većina ovih slučajeva uključuje ljude koji nisu umrli od korone, ali bi inače umrli. Ovo se, ističe, posebno odnosi na odeljenja intenzivne nege gde su pacijenti skučeni. Ima slučajeva korone kod pacijenata i drugih koji, smrtno bolesni i imunodeficijentni, vrlo brzo zahvate virus.
U Nemačkoj je, kako navodi, talas gripa do sada bio relativno bezopasan i mnogi vrlo stari ljudi su preživeli zimu koja je inače bila vrlo topla i bez puno snega.
Naravno, ti ljudi su posebno u opasnosti, pogotovo ako su već bolesni i nije uzalud govoriti o ovoj rizičnoj grupi. U tom pogledu, može se desiti da korona uopšte neće povećati ukupnu stopu smrtnosti ili samo minimalno.
Na kraju krajeva, u Nemačkoj je 2018. svaki dan umrlo prosečno 2.600 ljudi. Sa statističkog stanovišta, nešto više od 200 smrtnih slučajeva od korone u 14 dana do sada je jedva primetno. Ipak naglašava da je to samo statistički gledano i da je svaki ljudski život pojedinačno bitan.
[adsenseyu4]
Veliki problem je, smatra, to što trenutna rasprava mora da se vodi bez pouzdanih pretpostavki i da je korona trenutno dominantno političko pitanje. U svetu se preduzimaju drakonske mere radi suzbijanja zaraze. Neželjeni efekti, posebno u poslovnom životu, su ogromni. Već se govori o nadolazećoj globalnoj ekonomskoj krizi.
Međutim, šta će se dogoditi ako za godinu ili dve statističari zaključe da je situacija ocenjena previše negativno i da drakonske mere zapravo nisu bile potrebne, pita se profesor, kao i to da li će političar tada stati pred svoj narod i tražiti nepopularne mere zaštite klime, na primer, pozivajući se na naučne prognoze?
Ipak, ne moramo gledati u budućnost, kaže profesor. Mnogi su se veoma plašili svinjskog gripa 2009. To se danas zaboravlja, jer se kriza nije desila. Svinjski grip je potpuno precenjen i na kraju je bio blaži od mnogih sezonskih u prethodnim godinama.
Trebalo je, prema njegovom mišljenju, razraditi zašto je svinjski grip ovako predstavljen u medijima i zašto su političari reagovali drastičnim i u to vreme nepopularnim merama – strategiji vakcinacije.
Iz toga bi se mogla naučiti ozbiljna lekcija. Ali, sada je, profesor zaključuje gotovo prekasno, izveštava nachdenkseiten.de.
Webtribune.rs
