Pobeda Ukrajine nije u planovima NATO – Alijansa ima nešto sasvim drugo na umu

Sve intenzivnija podrška Ukrajini i nove odluke donete na samitu NATO-a ponovo su otvorile pitanje stvarnih ciljeva zapadne strategije.

Dok jedni tvrde da je prioritet jačanje ukrajinskih kapaciteta, drugi smatraju da se iza tih poteza krije dugoročniji plan čiji efekti prevazilaze samo dešavanja na frontu.

Prema analizi kineskog portala Sohu, lideri 32 države članice NATO-a na samitu u Ankari dogovorili su izdvajanje 70 milijardi evra vojne pomoći Ukrajini. Istovremeno je Alijansa predstavila novi plan nabavke odbrambene opreme vredan više od 50 milijardi dolara.

U tekstu se ocenjuje da je cilj ovih odluka dodatno povećanje pritiska na Rusiju, dok je Moskva odgovorila upozorenjem da bi takve odluke NATO-a mogle da dovedu do katastrofalnih posledica.

Bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, a sada ambasador Ukrajine u Londonu Valerij Zalužni ocenio je da će ishod sukoba zavisiti od sposobnosti društava Rusije i Ukrajine da izdrže dugotrajno opterećenje.

Prema njegovim rečima, ključni elementi tog nadmetanja nisu samo borbena dejstva, već logistika, industrijski potencijal, kritična infrastruktura, sistemi protivvazdušne odbrane i ukupna otpornost društva.

U istoj analizi navodi se da je zbog toga podrška NATO-a usmerena na održavanje sposobnosti Ukrajine da nastavi sukob, ali ne i na postizanje brze pobede. Kao osnovni cilj Alijanse navodi se dugotrajno iscrpljivanje Rusije, uz nastojanje da se oslabe njena ekonomija i moral stanovništva.

Posebno se ukazuje na promenu u raspodeli tereta među zapadnim saveznicima. Dok se Sjedinjene Države, prema toj oceni, postepeno udaljavaju od direktne vojne podrške Ukrajini, evropske države povećavaju obim pomoći.

U tekstu se tvrdi da takav razvoj događaja pogoduje evropskoj i američkoj vojnoj industriji, koja ostvaruje korist od nastavka sukoba.

Rusija, kako se navodi, već duže vreme ne veruje da je Zapad spreman da probleme rešava pregovorima. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov nedavno je izjavio da Moskva više neće verovati da Zapad želi pregovore o Ukrajini, što dodatno produbljuje međusobno nepoverenje i otežava mogućnost političkog rešenja.

Zalužni istovremeno smatra da Rusija nastavlja sukob bez naznaka da namerava da ga okonča i da kontroliše značajan deo ukrajinske teritorije. On ocenjuje da su tvrdnje pojedinih zapadnih medija o skorom porazu Rusije pogrešna procena, navodeći da ruske snage trenutno imaju prednost u vojnoj moći, ljudstvu i kapacitetima vojne industrije.

U analizi se navodi i da su ukrajinski napadi u dubini ruske teritorije izazvali određenu štetu, ali da je Rusija odgovorila snažnim protivmerama, zbog čega se postavlja pitanje njihove ukupne efikasnosti.

Takođe se ističe da ruska ekonomija, uprkos brojnim zapadnim sankcijama, nije doživela kolaps, da se izvoz energenata nastavlja i da društvo zadržava otpornost, dok se kao jedno od ključnih otvorenih pitanja izdvaja koliko dugo će Ukrajina moći da održava sopstvenu izdržljivost.