Već smo čuli o nanotehnologiji kao oružju i teraherc frekvencijskom zračenju. Kao što je objašnjeno, ove dve tehnologije se mogu kombinovati kako bi oslabile naše zdravlje, stvorile bolesti i kontrolisale naš um.
Kao odgovor na taj članak, jedan od naših čitalaca postavio je ovo pitanje:
Koristio sam ovaj oralni sprej i uvideo sam da je efikasan pri lečenju kvarnih zuba, za održanje mentalnog zdravlja i za uklanjanje pojave prekancerozne kože.
Međutim, izgleda da je to nanotehnologija. Postoji li nešto kao dobar i loš nanoteh? Može li iko da objasni ovu naizgled kontradikciju? Prestao sam da ga koristim dok ne dobijem jasne odgovore. Hvala vam.
[adsenseyu1]
Ovo je u kratkim crtama problem sa nanotehnologijom
Izuzetno je lako uneti nanotehnologiju u naša tela, ali telo ima poteškoća da je ukloni i spreči njenu akumulaciju.
Naš imuni sistem je oslabljen stalnim bombardovanjem hemikalijama kao što je glifosat, koji kontaminira gotovo svu našu hranu, uključujući organske proizvode.
Ove hemikalije otklanjaju esencijalne minerale iz našeg tela i oštećuju normalne bakterije u našem crevu.
Normalni ljudski mikrobiom u crevima je primarni dom za naš imuni sistem.
Kada dodamo stres, uzrokovan konstantnom izloženošću hiljadu različitih radio i mikrotalasnih frekvencija, naša tela bivaju dodatno oslabljena, tako da ne mogu efikasno odgovoriti na prodiranje nano čestica.
Kao rezultat, nanotehnologija, koja je programirana da obavlja određene zadatke, može delovati u nama relativno slobodno.
Čak iako je nanotehnologija namenjena za korisne stvari, kao kada se dodaje leku, dodatku, proizvodu za negu kože, prerađenoj hrani, ili kada se prska na useve koje uzgajaju poljoprivrednici, još uvek je teško ukloniti je iz tela.
Nanotehnologija takođe može naneti štetu kada je raspršena u atmosferi iznad Zemlje.
U ovom slučaju, dizajnirana je da tajno kreira fizičku letargiju, da inhibira mentalnu jasnoću, da obezbedi mehanizam za uspostavljanje programiranja kontrole uma, da modifikuje ljudsku DNK, i da stimuliše formiranje bolesti i ranu smrt.
Bez obzira na nameru koja stoji iza nanotehnologije, ona se svakodnevno ugrađuje u naša tela i uspostavlja mreže unutar nas koje imaju kvalitet pseudo-životne forme ili sintetičke biologije.
Problem je što jednom kada nanotehnologija uđe u naša tela, naše mozgove, naše ćelije, pa čak i modifikuje našu DNK, onda se moraju preduzeti neverovatni koraci da se deprogramira i ukloni.
Vlada i industrija ignorišu princip predostrožnosti
Vlada i industrije koje razvijaju i prodaju proizvode za nanotehnologiju ne prihvataju princip predostrožnosti.
Umesto da dokažu da je nano bezbedan pre nego što ga proizvedu za distribuciju proizvoda, oni rade suprotno – prvo proizvode i prodaju, a zatim kasnije, mnogo kasnije, istražuju .
[adsenseyu4]
Nacionalna inicijativa za nanotehnologiju
Nacionalna inicijativa za nanotehnologiju (NNI) okupila je vodeće lidere za nanotehnologiju iz 25 američkih vladinih agencija da koordiniraju vladin odgovor na razvoj nanotehnologije od strane vlade i industrije.
Godine 2011. NNI je objavio „Strategiju istraživanja životne sredine, zdravlja i bezbednosti“, koja je imala za cilj da usmeri bezbedan razvoj nanotehnologije.
Oni nisu uradili studije bezbednosti – oni su samo razvili definicije za nanotehnologiju i formulisali političke smernice procene rizika.
NNI je, naravno, zabrinut za nano bezbednost, jer je jedan od njihovih prioriteta da se javnost uveri da ne treba brinuti o nanotehnologiji.
Uprkos mandatu NNI-a o javnom zdravlju i bezbednosti, njihov fokus je u potpunosti usmeren na podršku istraživanja i razvoju novih proizvoda.
Da li su vladine agencije uverene da je nanotehnologija bezbedna?
Ovo kažu regulatori američke vlade:
Rizici zdravlja na radu, povezani sa proizvodnjom i upotrebom nanomaterijala, još nisu jasno shvaćeni. Trenutno su dostupne minimalne informacije o dominantnim putevima izlaganja, potencijalnim nivoima izloženosti i materijalnoj toksičnosti nanomaterijala.
Istraživanja pokazuju da neke nanočestice mogu da se pomeraju iz respiratornog sistema u druge organe. Istraživanje teži ka tome da shvati kako ova jedinstvena svojstva mogu dovesti do specifičnih zdravstvenih efekata.
Drugim rečima, oni ne razumeju rizike, ali dozvoljavaju radnicima da rukuju materijalima.
Nacionalni organski program (NOP), koji nadgleda programe organske sertifikacije, izjavio je sledeće:
NOP ne smatra nanotehnologiju suštinski benignom ili štetnom.
Kao i sa drugim supstancama, nije dozvoljeno korišćenje nanomaterijala za organsku proizvodnju i rukovanje, osim ako je supstanca:
1) prethodno molbom zahtevana za upotrebu;
2) ako ju je pregledao i preporučio NOSB; i
3) ako je uvrštena u Nacionalnu listu putem formiranja obaveštenja i pravila.
Drugim rečima, oni sede sa strane i razmatraju podnete zahteve industrije. Oni nece staviti crtu i samo reci „ne u organskoj hrani“.
Nacionalni institut za nauku o zdravlju životne sredine (NIEHS) navodi:
Zbog njihove male veličine, projektovani nanomaterijali (ENM) imaju jedinstvene osobine koje imaju potencijal da unaprede elektroniku, lekove i druga polja.
Međutim, iako ENM ima mnogo obećavajućih koristi, znamo vrlo malo o njihovim potencijalnim uticajima na ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Uviđajući da se inženjerski nanomaterijali (ENM) sve više koriste u svakodnevnim proizvodima, kao što su farmaceutski proizvodi, kozmetika, sredstva za zaštitu od sunca, odeća i elektronika, NIEHS je razvio međudržavnu, federalnu, istraživačku strategiju za istraživanje ove nove oblasti.
Ishod ovih napora će omogućiti naučnicima da dizajniraju nanomaterijale koji su i inovativni i bezbedni za komercijalizaciju.
Američka uprava za hranu i lekove (USFDA) ima politiku o proizvodima koji koriste materijale nanočestica. FDA navodi:
Od kada je ovaj izveštaj objavljen 2007. godine od strane radne grupe za nanotehnologiju, FDA je izdala nekoliko smernica o temama koje se odnose na primenu nanotehnologije u proizvodima koje reguliše FDA.
Industrija ostaje odgovorna u obezbeđivanju da njeni proizvodi ispunjavaju sve primenjive zakonske zahteve, uključujući standarde za bezbednost – bez obzira na pojavu tehnologije koja je uključena u proizvodnju proizvoda.
Drugim rečima, bez obzira na to što FDA misli o nanotehnologiji, na privatnoj industriji je da proceni bezbednost ljudi za nano proizvode koje proizvode ili koriste. To nije problem ili briga FDA.
Bezbednost Programa geoinženjeringa
Američka vlada svakodnevno posipa nanočestice po čitavoj zemlji putem svojih programa za prskanje iz vazduha, takođe poznatim kao geoinženjering.
Ovi programi prskanja rade bez javnog nadzora. Koliko do sada znamo, štetni zdravstveni efekti nisu proučavani radi sprečavanja štete iako su tajne studije, koje je možda sprovela američka vlada, utvrdile nivo namerne štete.
Ne znamo kompletnu listu supstanci koje se raspršuju u atmosferu. Ovo je nešto od onoga što pada na nas i na poljoprivredna dobra svaki dan nakon hemijskog traga:
Tokom protekle decenije, nezavisno testiranje hemijskih tragova širom zemlje pokazalo je opasnu, izuzetno otrovnu smešu koja uključuje: barijum, stakleno vlakno obloženo nano- aluminijumom [CHAFF], radioaktivni torijum, kadmijum, hrom, nikl, isušenu krv, plesni , žuti gljivični mikotoksini, etilen dibromid i polimerna vlakna. Barijum se može uporediti sa toksičnošću arsena.
Nekoliko „anonimnih“ zvaničnika potvrdilo je ovo aerosolno prskanje.
Procena rizika nanotehnologije izvan nadzora vlade
Šačica istraživača nastavlja da upozorava o nanotehnologiji
Ovi istraživači nisu u vladinim agencijama, u istraživačkim laboratorijama korporacija ili u univerzitetskim istraživačkim centrima. Oni vrše istraživanja u svojim ličnim laboratorijama.
Oni rigorozno rade na otkrivanju istine o nanotehnologiji i na razvoju metoda koje ljudi mogu koristiti da bi se zaštitili.
Ovi istraživači pokreću veoma ozbiljnu zabrinutost zasnovanu na empirijskom posmatranju i pregledu relevantne naučne literature o kvalitetima nanotehnologije i njenih proizvodnih procesa.
Ovi istraživači su bili svedoci velike štete u životu muškaraca i žena – ne u teoriji, već na osnovu ličnih zapažanja ljudi koji su pretrpeli štetne posledice trovanja nanom.
Nedavno sam intervjuisao jednog od ovih istraživača – Tonija Pantalereska, travara iz Kanade, i posebno ga zamolio da podeli ono što su on i njegove kolege dokumentovali o efektima nanotehnologije i mikrotalasnog zračenja visoke frekvencije na ljudsko zdravlje.
Intervju se fokusirao na korake koje možemo preduzeti kako bi se zaštitili od ovih tehnologija.
Pantaleresko je deo male grupe istraživača koji rizikuju svoje živote otkrivajući tamnu stranu tih tehnologija koje koriste industrijski programi i tajni vladini programi.
Uklanjanje nanotehnologije iz tela
Mogu postojati rizici ako se proces ne sprovede pravilno i sistematski.
Svako ko je zabrinut treba početi sa ova tri koraka.
Smanjite izloženost nanotehnologiji tako što ćete napraviti izmene u hrani koju konzumirate, vodi koju pijete, vrsti kozmetike i proizvoda za negu kože koje koristite, kao i u lekovima i dodacima koje uzimate.
Izgradite prirodnu odbranu vašeg organizma i puteve detoksikacije uzimanjem nekoliko odabranih mineralnih dodataka.
Zaštitite se tako što ćete smanjiti izloženost WiFi i drugim izvorima frekvencije koji aktiviraju nanotehnologiju u organizmu i slabe imuni sistem.
Deprogramirajte postojeću nanotehnologiju koja se nalazi u telu. Ako se deprogramiranje ne izvrši pre detoksikacije, onda nanotehnologija neće izaći i može postati snažnije ugrađena.
Smanjenje novoj izloženosti nanotehnologije
Ovaj deo se fokusira na to kako da se odbranimo od novog izlaganja nano supstancama u hrani, vodi, proizvodima za negu kože, farmaceutskim proizvodima i suplementima.
Ključna činjenica: Nemoguće je pobeći od izlaganja nano materijalima, ali možemo ograničiti naše izlaganje izborom koji donosimo.
Opšte smernice koje se odnose na proizvode sa etiketama: Nemojte konzumirati bilo kakvu hranu ili koristiti bilo koji proizvod za negu kože, farmaceutski ili dodatak koji ukazuje da sadrži nano sastojke kao što su nano srebro, nano zlato, nano titanijum dioksid, nano silikat, ili druge nano sastojke.
Posebna uputstva za hranu
Naš najveći izvor nano izloženosti, pored onoga što udišemo iz vazduha, dolazi od hrane koju jedemo i vode koju pijemo.
Toni Pantaleresko počinje sa upozorenjem o žitaricama. Pokazao je da zrna mogu da sadrže nano. Stoga, on savetuje da se žitarice ne jedu jer nema načina da se nano ukloni. Ovo uključuje pseudo-žitarice kao što su proso, heljda, ječam, zob, pirinač itd.
Naravno, žitarice nisu problem. Problem je u tome gde su one uzgajane i šta je palo na njih ili u tome čime su prskane.
Toni Pantaleresko je izjavio:
Jedite samo povrće na bazi korena. Nemojte jesti povrće uzgajeno iznad zemlje – to povrće je zasićeno nano česticama.
On objašnjava da nano supstance prolaze u ćelije biljaka i ne mogu se isprati.
Stoga, zeleno povrće jednostavno treba izbegavati ukoliko se ne uzgaja u zatvorenom prostoru.
On nastavlja:
Ima vrlo malo voća koje možete jesti. Limun je jedan od retkih koji nema visok nivo nano zasićenja. Sve bobice su pogođene. Ne postoji nijedan tip koji može da se konzumira.
Pitao sam ga: Da li je sigurno jesti meso i jaja?
Piletinu, govedinu, jagnjetinu, bilo šta – možete da jedete – ali svakako jedite zasićenu mast iz ovih životinja.
Oni će biti kontaminirani, ali će barem filtrirati mnogo nano-a, tako da nećete dobiti puni 100% -tni udarac kao što biste dobili ako pojedete komad peršuna iz bašte.
Pitao sam Tonija: Hoćete li reći da je ishrana koja se sastoji od životinjskog mesa, jaja, životinjske masti i vrlo male količine povrća i voća najsigurnija alternativna ishrana?
Jedem tu vrstu hrane – tako živim.
Ovo je za sada najbolja ishrana, ali oni već rade na uklanjanju mesa iz sistema unoseći stvar pod nazivom CRISPR kojom proizvode meso iz laboratorije.
To će biti jednako loše kao i jedenje povrća koje se danas uzgaja na poljima zbog genetske kontaminacije.
CRISPR se već koristi u nabavci hrane. Nije registrovan ili označen kao GE ili GMO iako je to.
Naša generacija može biti poslednja koja zna kakvog je ukusa meso.
Posebne smernice za vodu
Pitao sam Tonija: Koji je najbezbedniji oblik vode za piće?
Jedine dve vode koje kažem ljudima da piju su destilovana ili obrnuta osmoza. Nije me briga za minerale ili bilo šta drugo – gledam u čistoću vode. To su jedine dve opcije koje će smanjiti nano za 95%, ostale neće.
Jedina stvar koja je bolja od destilovane i obrnute osmoze je dvostruka destilacija.
healthimpactnews.com
http://humansarefree.com/2019/05/weaponizing-5g-and-nanotechnology.html
Webtribune.rs
