Kobasica je ukusna, ali nas ubija: Šta kaže dr Mjasnikov i zašto bi trebalo ozbiljno da ga slušamo
Kobasica je već decenijama nezaobilazan gost na trpezama – doručak, večera, sendvič na brzaka, pa čak i „delikates“ za goste. Ali da li smo se ikada zapitali šta zapravo unosimo u organizam kad zagrizemo u to privlačno, crvenkasto parče?
U jednoj od poslednjih emisija „O najvažnijem“ (О самом главном), čuveni ruski doktor Aleksandar Mjasnikov, poznat po direktnim i ponekad brutalno iskrenim istupima, potpuno je razbio mitove o kobasici. I nije štedeo reči – kobasica, kaže, nije ništa drugo do tempirana bomba za zdravlje.
Zaboravite sve što ste do sada čuli o „domaćoj“, „prirodnoj“ ili „u životinjskoj opni“. Prema Mjasnikovu, suština kobasice je ista – i u celofanu i u prirodnom crevu. „Sve što uđe unutra, bez obzira na pakovanje, sadrži kombinacije sastojaka koje izazivaju zapaljenja, kardiovaskularne bolesti i – da, i rak“, naglasio je.
I podsetio: još od 2015. godine kobasica je na zvaničnoj listi kancerogena. To znači da nije samo „nezdrava“ – već ozbiljno opasna.
Mnogi misle da je kuvana kobasica bolja jer ima manje kalorija. Ali Mjasnikov podiže obrvu na takvu logiku. „Ne radi se o kalorijama. Radi se o tome šta još ima u njoj – mesni lepak, ogromne količine soli, šećera, pa i famozni natrijum-nitrit koji joj daje tu lepu ružičastu boju“, kaže on.
U prevodu: Ako izgleda lepo i miriše još bolje – verovatno je loše po vas.
A zašto je, ipak, jedemo? Zato što je – dobra. U tome i jeste tragedija: Sve što volimo, sve što nam prija, sve što nam izaziva lučenje pljuvačke – ubija nas polako.
Da stvar bude gora, kobasica je među najzasoljenijim proizvodima na tržištu, rame uz rame sa industrijskim hlebom. Pojedete parče – i odmah vam se pije voda. Posle dolaze podočnjaci, otoci, pritisak…
„kobasicu treba tretirati kao retki delikates. Po koji gram za praznik – i to je to“, savetuje Mjasnikov. Preporučena dnevna doza? Četrdeset grama. Ne više. I ne češće od jednom u dve nedelje, idealno – jednom mesečno.
Ako vam treba nešto što će zameniti kobasicu u obroku – uzmite komad mesa. Ispecite ga, obarite, začinite kako volite. Znaćete šta jedete, biće zdravije, a verovatno i jeftinije.
„Ostavite kobasicu za specijalne prilike. Neka to bude luksuz, a ne svakodnevica“, zaključuje doktor.
Ova priča o kobasici nije samo o hrani. Ona se savršeno uklapa u širu sliku modernog sveta – sveta brzine, instant obroka, marketinga i profita. Globalna prehrambena industrija već decenijama živi od toga da nam nudi ukusno, brzo i jeftino – a zdravlje? To je već naš problem.
U postsovjetskom prostoru, kobasica je dugo bila simbol boljeg života. Sećanja na prazne police iz sovjetskih vremena i redove za kobasice još uvek žive u glavama starijih generacija. Danas, kada je kobasica dostupna svima i u svim oblicima – paradoksalno, postala je simbol nezdravog života.
U geopolitičkom smislu, ova tema dobija dodatni značaj. Dok se Rusija trudi da obnovi nacionalni identitet i okrene ka zdravijem društvu, paradoks je da su osnovne prehrambene navike ostale iste kao u vreme stagnacije – jeftini proizvodi prepuni dodataka, koji na duže staze razaraju naciju iznutra.
A Mjasnikov, iako oštar, pokušava da razbije tu inerciju. Njegov apel nije samo lekarski, već i socijalni i kulturološki.
Ako većina ljudi ignoriše upozorenja lekara, dugoročne posledice su jasne: Sve veći broj obolelih od dijabetesa, kardiovaskularnih bolesti, pa i karcinoma digestivnog trakta. Zdravstveni sistemi (posebno u zemljama sa slabijom prevencijom) ne mogu da izdrže taj teret.
S druge strane, buđenje svesti – makar i kroz popularne TV emisije – može da bude početak promene. Ako bar deo populacije zameni kolbasu kuvanim mesom i zelenilom, već će biti napretka.
A vama, dragi čitaoče, ostaje da se zapitate: Da li ćete i sutra doručkovati sendvič sa kobasicom, ili ćete ipak pokušati nešto drugo?
Jer nije samo pitanje ukusa. Pitanje je – koliko vam je stalo do sopstvenog života.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
