Do pre samo desetak godina ideja da bi jedna firma mogla drugoj firmi iznajmljivati svoje radnike, onako kako se iznajmljuju volovi, mešalice i suterenski prostor, delovala je instinktivno odbojno.
Kao nedostojno sravnjivanje čoveka sa sredstvom za proizvodnju, potpuna dehumanizacija u kojoj privreda ne postoji zbog ljudi nego ljudi zbog privrede. Srećom ta ideja je delovala i potpuno nerealno, dakle važna samo kao nekakav gadan misleni ogled jedne distopične budućnosti.
Vlada Srbije nam je ove nedelje širom otvorila vrata takve budućnosti. Predlog zakona o „lizingu radnika“ predviđa da firma može sve svoje radnike iznajmljivati od agencije specijalizovane za taj posao. Firma, znači, od sada ne mora da zapošljava nijednog radnika.
Ne mora da se bakće s bolovanjima, odmorima, štrajkovima, radnim sporovima, sindikatima. Kad joj treba radnik, pozove agenciju da joj pošalje čoveka. Kad taj čovek počne da se buni zbog loših uslova rada, samo pozove agenciju da joj pošalje drugog.
[adsenseyu1]
Reperkusije će biti ozbiljne. Po Zakonu o radu, radnici imaju pravo na sindikalno organizovanje. Radnik ne može dobiti otkaz zbog sindikalnog organizovanja, a u slučaju da poslodavac hoće da ga se oslobodi bez odgovornosti radnika, uglavnom mora da ga proglasi tehnološkim viškom i isplati mu otpremninu. Posle toga ne sme da na isto mesto zaposli nijednog drugog radnika dok ne prođe period predviđen zakonom.
A šta imamo sad? Radnici koje će agencija upućivati na rad kod druge firme imaće po zakonu pravo sindikalnog udruživanja u toj firmi, ali će to pravo u praksi biti bez efekta. Jer, čim radnik pokaže želju za formiranjem sindikata ili učlanjivanjem u neki postojeći, firma će moći da ga prosto vrati nazad agenciji.
Za razliku od svojih sopstvenih radnika, firma neće morati da mu isplati nikakvu otpremninu, a na njegovo mesto će primiti nekog drugog. Pošto će agencija morati da nastavi da mu isplaćuje zaradu i dok ne radi nigde, jasno je da će radnici koji se budu bunili vrlo brzo nalaziti put do biroa za nezaposlene.
[adsenseyu1]
Slično je i sa bolovanjima, odmorima i tome slično, jer će firma lagano moći da radnike vraća agenciji kad god joj se prohte i da traži da joj se pošalje zamena, što će kod ljudi primoranih da na ovaj način zarađuju za život stvoriti pritisak da nikad ne odsustvuju sa radnog mesta.
O plati da se ne govori, jer je jasno da će ovi radnici zbog provizije koju će uzimati agencija uvek imati manje zarade od regularnih radnika.
Sindikati su zahtevali da maksimalni broj ovako zaposlenih u firmi bude ograničen na 10 odsto. Zašto je onda Vlada pristala na 100 odsto? Da li je to budućnost koja nam je obećana?
(Danas.rs)
