[adsenseyu3]
Pronađena je povezanost između promena u DNK i rizika od nastajanja alergije. Genetske promene su trajne i mogu se preneti na sledeću generaciju.
[adsenseyu2]
Nova studija je otkrila da Jarčevi i Vodolije imaju najveće šanse da obole od neke alergije.
Istraživači su otkrili da godišnje doba u kom smo rođeni utiče na rizik od razvijanja alergije kasnije u životu.
Stručnjaci su povezali datum rođenja sa promenama u DNK i verovatnoćom za razvijanje dugoročnih poremećaja imunog sistema poput astme ili ekcema.
Ovo otkriće, koje su naučnici sa Sauthempton univerziteta nazvali „horoskop po godišnjim dobima“, otkrilo je da oni koji su rođeni na jesen i zimu imaju veće šanse da razviju dugoročne alergije.
To znači da je veća šansa da će svi oni od Vage do Vodolije uzimati antihistaminike, dok Lavovi i Rakovi neće imati problema s tim.
[adsenseyu4]
Cilj istraživanja je da dovede do boljeg razumevanja naslednosti otkrivanjem novih dokaza o skrivenim uticajima na gene koji se odražavaju na naš život.
Džon Halovej, stručnjak za alergije i respiratornu genetiku i jedan od autora studije, rekao je: „Ovo fascinantno istraživanje će nam pomoći da shvatimo kako rano izlaganje okruženju utiče na zdravstveno stanje u kasnijem životu.
Već možemo uočiti da okruženje naše majke oblikuje i menja naše genome, kao i rizike od nastajanja bolesti. Vidi se da imamo potencijal da preokrenemo negativne uticaje“.
Istraživanje je sprovedeno na 1.400 ljudi rođeno 1989. godine na ostrvu Vajt koji su praćeni od 1. do 27. godine.
Prema rezultatima krvnih slika, godišnje doba u kom smo rođeni znatno utiče na rizik od nastajanja alergije.
Oni koji su rođeni na leto uglavnom nisu imali markere alergije u svojoj krvi, dok su oni rođeni na jesen imali veće šanse da razviju ekcem.
Pronađena je povezanost između promena u DNK i rizika od nastajanja alergije. Genetske promene su trajne i mogu se preneti na sledeću generaciju.
Ipak, profesor Halovej je rekao da to ni u kom slučaju ne sme da utiče na požurivanje ili odlaganje trudničkog termina.
Inače, druga studija koja je proučavala zapise o natalitetu i mortalitetu, otkrila je da glad u određenom dobu baba i deda može da utiče na životni vek unuka.
Webtribune.rs
[adsenseyu1]
