Bojkot velikih trgovinskih lanaca u Srbiji, koji je pokrenulo Udruženje „Efektiva“, nastavlja se novim talasom potrošačkih protesta.
Nakon što su potrošači svojim glasovima odredili redosled bojkota, na meti se sada nalazi trgovinski lanac „Merkator“, vlasnik prodavnica „Idea“ i „Roda“.
Bojkot je zvanično počeo danas i trajaće do 9. marta, a ovo je treći talas bojkota velikih trgovinskih lanaca, nakon što su već bojkotovani marketi „Maksi“ i „Šop end go“, u vlasništvu kompanije „Delez“.
Predsednik Udruženja „Efektiva“, Dejan Gavrilović, ističe da je bojkot organizovan na osnovu ankete potrošača, koji su svojim glasanjem odlučili koje trgovinske lance smatraju najodgovornijima za visoke cene i koje žele da bojkotuju.
Gavrilović naglašava da cilj bojkota nije samo privremeni pritisak na trgovce, već i dugoročna promena potrošačkih navika. On poziva građane da, ako već moraju da kupuju, izbegavaju trgovinske lance koji su trenutno na meti bojkota i da se snabdevaju u manjim, domaćim prodavnicama.
„Smisao bojkota je promena navika. Ako možete, nemojte kupovati ni u jednom od velikih trgovinskih lanaca koje bojkotujemo od početka. Ako negde morate da pazarite, onda to učinite bilo gde, samo ne u ‘Rodi’ i ‘Idei’.
Što se tiče ‘Maksija’, veliki broj potrošača je tražio produženje bojkota, zbog svega što se dešavalo. Nije na nama da bilo kome određujemo kako će se ponašati, tako da, ko želi i može, neka zaobilazi i ‘Maksi’“, rekao je Gavrilović.
On naglašava da je odluka o redosledu bojkota doneta na demokratski način, putem ankete na društvenim mrežama. Prema rezultatima te ankete, najveći broj glasova za bojkot dobio je „Delez“, sa čak 66,8% glasova, dok je „Merkator“ dobio 20,7% glasova.
Na trećem mestu nalazi se „Lidl“, sa 7,3% glasova, dok su domaći trgovinski lanci „Univereksport“ i „DIS“ dobili 3% i 2,2% glasova potrošača koji smatraju da ih treba bojkotovati zbog visokih cena.
Udruženje „Efektiva“ podseća da su prethodni bojkoti imali značajan efekat na promet velikih trgovinskih lanaca. Prvi bojkot, koji je trajao samo jedan dan – 31. januara, rezultirao je padom prometa pet velikih trgovinskih lanaca za 4,5 miliona evra, odnosno 37%.
Poreska uprava je tada objavila da je broj izdatih fiskalnih računa 31. januara bio 865.758, što je za 292.227 manje u odnosu na prethodni dan i 237.401 manje nego 17. januara, što predstavlja pad od 21,5%.
Za drugi bojkot, koji je trajao pet dana, Poreska uprava nije dostavila precizne podatke, niti udruženju „Efektiva“, niti novinarima, što je otežalo procenu efekata ovog bojkota. Ipak, Gavrilović i njegovi saradnici veruju da je bojkot ostavio značajan trag i da su trgovinski lanci primetili pad prometa.
S obzirom na dosadašnji uspeh bojkota, Gavrilović najavljuje da bi sledeći bojkot mogao da traje mesec dana i da bude još intenzivniji, uz organizovane proteste i akcije ispred i unutar samih prodavnica.
Prema njegovim rečima, ovo bi moglo dodatno da poveća pritisak na trgovinske lance i primora ih da preispitaju svoju politiku cena.
„Verujemo da je ‘Maksi’ dovoljno animoziteta navukao na sebe, da će dobar deo potrošača nastaviti bojkot. Svakako, ako se ništa ne promeni, sledeći poziv može biti bojkot na mesec dana, uz jaču kampanju, proteste i akcije ispred i unutar objekata“, poručuju iz Udruženja „Efektiva“.
Na sve veći pritisak potrošača i javnosti, reagovala je i Vlada Srbije. Premijer Miloš Vučević izjavio je u subotu da je pripremljen novi zakon koji bi trebalo da reguliše formiranje cena i rad tržišta.
On je naglasio da tržišna privreda ne znači da trgovci mogu da rade šta hoće i da moraju da vode računa o interesima potrošača.
„To što kažemo da imamo tržišnu privredu, ne znači da svako može da radi šta hoće sa cenama. Mora da postoji neki odnos prema potrošačima. Ne mogu samo nekoliko velikih trgovinskih lanaca da se dogovore koliko nešto košta i da onda svi moraju da kupuju po toj ceni“, izjavio je Vučević na skupu SNS-a u Srbobranu.
On je poručio trgovcima da treba da zarade, ali da ne smeju „da deru kožu s leđa“ građanima i da ljudi moraju da žive normalno. Ova najava može biti deo šire strategije vlade da ublaži negativne posledice rasta cena i smiri rastuće nezadovoljstvo među građanima.
Bojkot velikih trgovinskih lanaca predstavlja jedinstven primer potrošačkog aktivizma u Srbiji, gde građani pokušavaju da izvrše pritisak na trgovce kako bi oborili cene.
Dosadašnji rezultati pokazuju da ovakve akcije mogu imati značajan efekat, ali je veliko pitanje koliko će trgovci zaista biti spremni da reaguju i snize cene.
Najavljena zakonska regulativa može doprineti boljoj zaštiti potrošača, ali ostaje da se vidi kako će se konkretno primenjivati u praksi i da li će trgovinski lanci pronaći načine da zaobiđu eventualna ograničenja.
U svakom slučaju, potrošački bunt u Srbiji dobija na zamahu, a naredni meseci će pokazati da li će ovakve akcije dovesti do trajnih promena u politici cena i ponašanju trgovinskih lanaca.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
