Ne samo da su sastojci u vakcinama upitni, već i metodologija rigoroznog korišćenja vakcina nosi čitav niz rizika. Trenutni raspored vakcinisanja u Americi preporučuje 50+ doza vakcina pre nego što dete napuni šest godina.
Ovaj rigorozni raspored vakcinisanja omogućava patogenima da napadaju dečje telo na neprirodan način, menjajući na kraju način na koji je imunološki sistem deteta izložen patogenima – kako uči, reaguje i razvija se.
Te nečiste vakcine se daju direktno u mišićno tkivo i krvotok. Nečisti sastojci vakcina ulaze u krvotok i cirkulišu do organa bez da se prethodno filtriraju kroz prvu liniju odbrane imunološkog sistema: sluzokožu, digestivni trakt i druge slojeve ljudskog mikrobioma. Toksini u vakcinama kao što su aluminijum i živa mogu čak da prodru kroz krvno-moždanu barijeru.
[adsenseyu1]
Složena upotreba višestrukih kombinovanih vakcina osuđuje imunološki sistem na dugoročnu propast, uzrokujući da telo izgubi sposobnost prepoznavanja stvarnih virusnih i bakterijskih pretnji na način na koji je prirodno dizajniran.
To može dovesti do toga da osoba iskusi osetljivost prema prirodnom okruženju, što uključuje sve vrste alergija, alergijskog rinitisa i alergije na polen.
Ovu teoriju podržavaju novi nalazi epidemiologa iz Škole za javno zdravlje Univerziteta Džekson Stejt. Objavljeno u časopisu Translational Science, ovo recenzovano istraživanje je bilo prvo takve vrste koje je uporedilo zdravstvene rezultate vakcinisane i nevakcinisane dece.
Istraživači su uporedili širok raspon zdravstvenih ishoda kod 666 dece iz školskih organizacija u četiri savezne države. Trideset i devet odsto dece (6-12 godina) nije bilo vakcinisano. Studija je otkrila pet alarmantnih statistika o vakcinisanoj deci.
- Vakcinisana deca su imala 4,2 puta veću verovatnoću da će im biti dijagnostikovan autistični spektar ili manjak pažnje i hiperaktivnost.
- Teškoće u učenju su bile 5,2 puta više prisutne kod vakcinisane dece.
- Ekcem je bio 2,9 puta verovatniji kod vakcinisane dece. Najšokantniji problem s kojim se suočavaju vakcinisana deca bio je alergijski rinitis.
- Studija je zabeležila 3000-postotno povećanje alergijskog rinitisa kod vakcinisane dece u poređenju sa nevakcinisanom grupom.
Alergijski rinitis najbolje je opisati kao preterano osetljivi imunološki odgovor, gde se imunološki sistem bori da bi razlikovao viruse i štetne bakterije od prirodnih, benignih materija kao što je polen.
Imunološki sistem preterano reaguje začepljenim sinusima sa izlučivanjem upalnih histaminima i IgE. To dovodi do zagušenja sinusa, kijanja, svraba nosa i očiju, pritiska u sinusima, tamnim krugovima ispod očiju, poteškoća s disanjem i glavoboljom.
Nije slučajno da je alergijski rinitis najčešći u detinjstvu i adolescenciji, kada se imunološki sistem najviše bombarduje vakcinama. Što je još važnije, kako pokazuje ova studija, vakcinisana deca zaista imaju 30 puta veću verovatnoću da imaju prekomerno reaktivni imunološki sistem koji dovodi do zagušenja sinusa i poteškoća sa disanjem.
Sve veći broj vakcina slabi celokupni imunološki sistem
Sve veći broj vakcina i kombinovanih vakcina samo preopterećuje mala tela dece u razvoju. Adjuvans u vakcinama koji je obično aluminijum ili živa (timerosal), osmišljen je tako da uzrokuje upalu koja prisiljava imunološki sistem da reaguje na patogen.
Neprestano korišćenje ove metodologije neizbežno će oslabiti prirodni imunološki odgovor organizma jer se prve linije odbrane stalno zaobilaze. Povećano korišćenje vakcina doslovno odbija celi imunološki sistem menjajući način na koji on prepoznaje patogene i kako uči i reaguje na njih.
To neizbežno čini prirodni humoralni odgovor imunološkog sistema slabijim na sve patogene, dopuštajući sekundarnim bolestima i infekcijama da lako prodru i preuzmu kontrolu nad telom. To se vidi u tome koliko brzo pojedinac može savladati, na primer, virus prehlade.
Kod nekih ljudi infekcije mogu biti izlečene u roku od 24 sata, drugi mogu osećati simptome u grlu, sinusnim šupljinama i prsima nedeljama.
[adsenseyu4]
Naučnici su takođe objavili statističke podatke koji ukazuju na neefikasnost višestrukih kombinovanih vakcina.
Dok su nevakcinisana deca imala veću učestalost boginja (7,9 odsto u odnosu na 25,3 posto) i kašlja (2,5 odsto naspram 8,4 odsto), nije bilo značajnih razlika u stopama pojave hepatitisa A ili B, gripa, meningitisa, rotavirusa, zauški ili rubeole.
Čak, još i tužnije, prevremeno rođene bebe koje su vakcinisane imaju 6,6 puta veću verovatnoću da će patiti od neurorazvojnih poremećaja.
Vakcine su napunjene svakakvim morbidnim česticama i dosledno uzrokuju više štete nego koristi. Treba da budu spremljene za upotrebu samo u akutnim situacijama, kako bi se pomoglo ljudima da se pripreme za pojavu bolesti opasne po život.
Bolest ne mora biti opasna po život ako se dečja tela hrane adekvatnom prehranom, a ne da se preopterećuju toksičnim elementima, i da im se imunoglobulini prenose preko hranjivog majčinog mleka.
Prirodna izloženost patogenima omogućuje humoralnom imunološkom sistemu, adaptivnom odgovoru, mikrobiomu, sluzokoži i digestivnom traktu da vežbaju, poboljšavaju, jačaju i sazrevaju kako bi se pripremili za veći imunitet u budućnosti.
Da bi vakcina bila efikasnija, treba ukloniti nečistoće kao što su aluminijum, MSG, formaldehid, živa i druge materije, ali jednako je važno da se vakcine ne zloupotrebljavaju.
Više stope neurorazvojnih poremećaja kod dece nam danas bodu oči pa je očigledno da postoji problem s načinom funkcionisanja prekomernog vakcinisanja i prekomernog lečenja.
(novi-svjetski-poredak.com)
