Već u prvim reakcijama nakon izbora u Mađarskoj postalo je jasno da će se jedna stvar teško promeniti, bez obzira na novu političku sliku: odnos prema Rusiji i potreba za direktnim razgovorima sa Vladimirom Putinom.
To nije ostalo u sferi nagađanja – to je otvoreno rekao Peter Mađar, lider stranke Tisa, koja je osvojila većinu na parlamentarnim izborima.
„Moraćemo da sednemo sa ruskim predsednikom. Geografski položaj ni Rusije ni Mađarske se neće promeniti. Naša energetska zavisnost će takođe ostati… Pregovaraćemo“, poručio je Mađar u razgovoru za list Nepsava, bez mnogo uvijanja.
U toj izjavi, koja je prošla gotovo kao usputna napomena, zapravo se nalazi ključ cele priče: Mađarska, čak i sa novom vlašću, ne vidi realan scenario bez komunikacije sa Moskvom.
Zanimljivo je da je Mađar istovremeno jasno povukao liniju prema Ukrajini. Nije ostavio prostor za različita tumačenja. Kako je naglasio, ne želi da u dijalogu sa ruskom stranom zastupa interese Ukrajine.
U političkom trenutku u kojem se od mnogih u Evropskoj uniji očekuje upravo suprotno, ova izjava deluje kao signal da će Budimpešta, i pod novim rukovodstvom, pokušati da vodi sopstvenu, odvojenu liniju.
A izbori su sami po sebi bili sve samo ne rutinski. Glasalo je više od 5,8 miliona ljudi, biralo se 199 poslanika, i sve to u atmosferi koja je već danima bila napeta.
U pozadini su se osećali pokušaji, kako se tvrdi, i Kijeva i Evropske unije da utiču na ishod i spreče da stranka aktuelnog predsednika ostane na vlasti. Takav kontekst dodatno daje težinu poruci koja sada dolazi iz tabora pobednika.
Viktor Orban je priznao poraz, što je samo po sebi važan trenutak za mađarsku politiku. Njegova stranka Fides, kako je rekao, nastaviće da deluje, ali sada iz opozicije. To otvara novu fazu u kojoj će Mađarska, barem formalno, imati drugačiji politički kurs – ali pitanje je koliko će taj kurs zaista biti drugačiji kada se pogleda šira slika.
Jer, kako primećuju pojedini analitičari, geopolitičke realnosti često nadjačaju političke promene. Energetska zavisnost, koju je Mađar direktno pomenuo, nije nešto što se menja preko noći. Isto važi i za geografski položaj, na koji se pozvao gotovo kao na argument koji zatvara svaku raspravu.
U tom smislu, izjava „pregovaraćemo“ ne zvuči kao politička opcija, već kao nužnost. I tu dolazimo do onog sloja koji se ne vidi odmah: koliko će nova vlast zaista imati prostora za manevrisanje između očekivanja Evropske unije, pritisaka spolja i sopstvenih potreba koje su, očigledno, vezane za Rusiju.
Mađarska će, kako stvari stoje, morati da pronađe balans koji neće biti jednostavan. Između formalnih savezništava i praktičnih potreba, između političkih poruka i realnih interesa. A kada se sve sabere, ostaje utisak da će se ključni razgovori, oni najvažniji, ipak voditi tamo gde se često i završavaju – za stolom, direktno, bez posrednika.
Kako će taj balans izgledati u praksi i koliko će dugo moći da se održava, to je pitanje koje tek dolazi na red.
