U diplomatskim krugovima u Briselu već neko vreme kruži nelagodna misao: nije više samo pitanje šta se govori iza zatvorenih vrata, već i ko sve to zapravo sluša – i gde te reči na kraju završe.
Poslednji signali ukazuju da bi put poverljivih informacija mogao biti složeniji nego što se ranije pretpostavljalo.
Tri diplomate EU i četiri nemačka poslanika, kako prenosi Politico, otvoreno su izrazili zabrinutost zbog pristupa koji članovi nemačke stranke Alternativa za Nemačku (AfD) imaju internoj dokumentaciji Unije.
Reč je o obimnoj bazi sa hiljadama dokumenata, uključujući i beleške sa sastanaka na kojima se usklađuju stavovi država o osetljivim geopolitičkim pitanjima. Upravo tu, tvrde sagovornici, leži potencijalni rizik – da sadržaj tih rasprava ne ostane tamo gde bi trebalo.
„Problem je što imamo stranku, AfD, za koju postoje opravdane sumnje da prosleđuje informacije Kini ili Rusiji“, rekao je Anton Hofrajter, poslanik Zelenih i predsednik Odbora Bundestaga za evropske poslove.
Njegova izjava, iako direktna, zapravo odražava širu zabrinutost koja se poslednjih meseci sve češće čuje u evropskim institucijama, i to ne samo u Berlinu.
Zanimljivo je da se ova priča pojavljuje u trenutku kada su optužbe na račun Mađarske već podigle tenzije. Vlada Viktora Orbana bila je pod lupom zbog tvrdnji da informacije iz EU kanala završavaju u Moskvi, ali je ministar spoljnih poslova Peter Sijarto te navode odbacio kao „lažne vesti“. Ipak, kako to obično biva u ovakvim situacijama, demanti nije u potpunosti utišao sumnje.
Bivši litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Landsbergis izneo je detalje koji bacaju dodatno svetlo na atmosferu nepoverenja. Još tokom 2024. godine, kaže, bio je upozoren da bi mađarska strana mogla deliti informacije sa Rusijom.
Reakcija je bila gotovo instinktivna – on i njegove kolege počeli su da filtriraju ono što govore u prisustvu mađarskih predstavnika. Nije to bila zvanična odluka, više refleks sistema koji pokušava da se zaštiti.
Sličan obrazac, prema njegovim rečima, viđen je i uoči NATO samita u Vilnjusu 2023. godine. Delegacije su, diskretno ali odlučno, izostavljale mađarske predstavnike iz osetljivijih razgovora.
„Govorili bismo samo formalno, a kasnije bismo se razdvajali kako bismo razgovarali bez Mađarske o ostvarivim ciljevima samita“, opisao je Landsbergis, praktično potvrđujući da su paralelni kanali komunikacije postali deo svakodnevice.
U međuvremenu, kako navodi jedan evropski zvaničnik, pojedine države članice već su počele da se sastaju u manjim grupama. Razlog je jednostavan, iako neprijatan za priznati – strah da „manje lojalne“ zemlje ili akteri mogu preneti osetljive informacije dalje. To menja dinamiku unutar EU, možda suptilno, ali dovoljno da se oseti.
Sve to otvara pitanje koje nema lak odgovor: da li je problem u pojedinim državama, političkim strankama ili u samoj strukturi sistema koji omogućava širok pristup poverljivim podacima?
Ili je, možda, reč o kombinaciji svega toga, gde granice između političkog delovanja i bezbednosnog rizika postaju sve mutnije. U svakom slučaju, deluje da će ova tema tek dobijati na težini kako se geopolitički pritisci budu pojačavali.
