U ranim jutarnjim satima, gotovo bez pompe, kroz Ormuški prolaz su prošla tri tankera istovremeno, što već samo po sebi privlači pažnju u trenutku kada se svaki prolaz pažljivo prati.
Podaci AIS sistema pokazuju da je među njima bio Bright Gold, tanker za naftne derivate koji je krenuo iz Šardže i drži kurs ka Kini, sa kapacitetom do 45 hiljada tona goriva.
Ono što dodatno intrigira jeste činjenica da Bright Gold nije bio sam. U njegovoj pratnji kretali su se Lenore i Jag Vasant. Lenore, znatno veći, nosi do 300 hiljada tona nafte, dok Jag Vasant prevozi do 54 hiljade tona tečnog gasa, sa krajnjom destinacijom u Indiji.
Gotovo paralelno, prema dostupnim rutama, još jedan indijski tanker – Pine Gas – takođe prolazi kroz isti pravac, sa kapacitetom od oko 58 hiljada tona LNG-a.
Ako se pažljivije pogleda karta kretanja, jasno je da ovi brodovi ne biraju najkraću liniju već prolaze kroz iranske teritorijalne vode unutar Ormuskog prolaza.
Takav obrazac nije izolovan slučaj. U poslednjim nedeljama beleži se sve više sličnih prolazaka, što sugeriše da se ne radi o improvizaciji, već o modelu koji se postepeno učvršćuje.
U pozadini svega stoji prilično precizan sistem. Svaki prolaz se, kako se navodi, unapred usaglašava sa Teheranom i – što nije nevažno – plaća.
Specijalizovani pomorski izvor Lloyd’s List pominje da je Iran praktično uspostavio svojevrsni „bezbedni“ koridor kroz sopstvene vode, namenjen proverеним brodovima.
U najmanje jednom slučaju, navodi se cifra od dva miliona dolara za prolaz, što dovoljno govori o ozbiljnosti aranžmana.
Zanimljivo je i to da se odluke ne donose automatski. Dimitris Maniatis, direktor kompanije Marisks, ukazuje da se svaki zahtev razmatra pojedinačno.
Pojedine države direktno kontaktiraju iranske vlasti kako bi obezbedile siguran prolaz za svoje tankere, što ukazuje na nivo koordinacije koji prevazilazi rutinske procedure.
Indija je, recimo, među onima koji su posebno aktivni u tom procesu. Razlog je prilično konkretan – zemlja se našla na ivici nestašice tečnog gasa, energenta koji ima široku upotrebu u njenoj ekonomiji.
U takvim okolnostima, logistika prestaje da bude samo tehničko pitanje i postaje deo šire energetske slike.
Još ranije iz Teherana je poručeno da ograničenja ne važe za sve, već da su usmerena isključivo na brodove povezane sa SAD i Izraelom.
Sve ostalo, makar na papiru, ostaje otvoreno za „prijateljske“ zemlje, što sada očigledno dobija i svoju praktičnu potvrdu na vodi.
I dok tankeri nastavljaju da prolaze u formacijama koje podsećaju na pažljivo organizovane konvoje, ostaje pitanje da li je ovo privremeni aranžman u specifičnim okolnostima ili početak nove, dugoročnije prakse u jednoj od najosetljivijih morskih tačaka na svetu. Za sada, čini se da se pravila igre pišu u hodu – i da ih svi pažljivo čitaju.
