Godine 1687. Sir Isak je postavio zakone kretanja u „Principia Mathematica“ – zakone koji su i dalje istiniti više od 300 godina kasnije. U zakonu održanja impulsa, primetio je da će impuls sistema uvek ostati konstantan, što znači da kada se objekat kreće, mora da se gura protiv nečeg drugog.
Međutim, u novoj studiji, istraživači su otkrili da ovaj takozvani „fundamentalni“ zakon možda nije univerzalno istinit, i da se može razlikovati barem u zakrivljenom prostoru.
Sprovođenjem eksperimenata, naučnici sa Tehnološkog instituta DŽordžije u SAD otkrili su da je tačno suprotno – da kada tela postoje u zakrivljenom prostoru, mogu da se kreću bez pritiska na bilo šta.
U recenziranoj studiji, objavljenoj u „Proceedings of the National Academi of Sciences“, tim je stvorio robota koji je držan zatvoren na sfernoj površini sa onim što su opisali kao „neviđene nivoe izolacije od svog okruženja“.
Ovo je učinjeno kako bi se osiguralo da samo efekti sfere budu u akciji.
Vodeći istraživač Zeb Roklin rekao je: „Dozvolili smo našem objektu koji menja oblik da se kreće po najjednostavnijem zakrivljenom prostoru, sferi, kako bismo sistematski proučavali kretanje u zakrivljenom prostoru.
„Saznali smo da se predviđeni efekat, koji je bio toliko kontraintuitivan da su ga neki fizičari odbacili, zaista dogodio- kako je objekt menjao svoj oblik, on se pomerao napred oko sfere na način koji se ne može pripisati interakcijama sa okolinom.“
Iako je bio značajan napredak, efekti uočeni u ovoj sferi bili su izuzetno mali, što znači da verovatno neće dovesti do mašina za trajni pokret.
Međutim, ova studija o efektima stvorenim zakrivljenim prostorom mogla bi se pokazati kao ključna vrednost u oblasti precizne robotike, slično vremenu kada su naučnici otkrili da gravitacija pomera frekvenciju satelitskih komunikacija.
Ali ova studija je povezana sa Ajnštajnovim istraživanjem koje je pokazalo da je sam prostor zakrivljen, što je navelo tim da veruje da „na kraju, principi kako se zakrivljenost prostora može iskoristiti za kretanje, mogu omogućiti i svemirskim letelicama da se kreću po visoko zakrivljenom prostoru oko crne rupe.
Sam eksperiment se pokazao kao izazov, jer su morali da ispitaju objekat u sferi bez razmene zamaha sa okolinom.
Da bi se to postiglo, tim je dozvolio da se broj motora vozi po zakrivljenim stazama u sistemu koji je pričvršćen za rotirajuće vratilo, osiguravajući da motori uvek rade u sferi.
Da bi se trenje svelo na minimum, osovina je bila podržana vazdušnim ležajem, pa je čak bila i kalibrisana sa Zemljinom gravitacijom kako bi se dalje minimizirale sve preostale sile.
Istraživači su otkrili da dok su se ovi objekti kretali, gravitacija i trenje jesu vršili silu na njih, ali izgleda da su se kombinovali sa efektima zakrivljenosti „da bi proizveli čudnu dinamiku sa svojstvima koja nijedna sama ne bi mogla da izazove“.
Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći jer su cenzurisane i mi ne učestvujemo u toj iskrivljenoj i lažiranoj stvarnosti. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389
Webtribune.rs
