Turska se ustvari povukla iz NATO-a kupovinom sistema S-400 i interesovanjem za kupovinu aviona ruske proizvodnje. Te kupovine i saradnja sa Rusijom garantuju virtuelni odlazak iz NATO-a, iako ga Turska zvanično nije najavila.
I dok turske vojne baze ugošćavaju američke avione i operacije, Turska aktivno sarađuje sa Rusijom i pristala je da sarađuje sa njom na odbrambenim projektima u Siriji.
Pošto Turska i Rusija sarađuju u Siriji, bez sumnje će sarađivati i u operacijama u vezi sa Iranom. Štaviše, Turska je javno izjavila da neće dozvoliti da SAD koriste njene baze u bilo kakvom napadu na Iran.
[adsenseyu1]
Juče je zapadna štampa pisala o blizini Iraka izvoru bespilotnih letelica korišćenih u napadu na saudijska postrojenja nafte, nagoveštavajući da bi Irak mogao da bude umešan. Irak već godinama zahteva od SAD-a da prekinu okupaciju Iraka i uklone svoje snage, a takođe je izjavio da neće dozvoliti da se njegova teritorija koristi kao baza za napad na Iran.
Zapadna štampa retko spominje opasnost koju Iran može predstavljati u lokalnoj akciji protiv SAD-a u slučaju rata sa Iranom, ali bi trebalo da bude stvarna briga za ratne igrače Pentagona. Od otopljavanja odnosa između Iraka i Irana, u svetlu zapadne agresije na obe zemlje od 2003. godine, iračko-iranski blok u odnosu na SAD u Iraku – gde su SAD zaista veoma ranjive – jedna je od glavnih glavobolja za američke ratne igrače, ukoliko bi došlo do obnovljene američke agresije u regionu.
Dalje, Pakistan Imrana Kana se udaljio od svog saveza sa SAD-om kako bi se dodvorio Kini. Kina je najveći trgovinski partner Pakistana i garantovala mu je bezbednost. Dakle, neće biti obezbeđene baze u Pakistanu za bilo kakav napad na Iran. I Kina i Rusija upozorile su Vašington da ne sme da napadne Iran i da će uskoro početi vojne manevre u Iranu.
Ujedinjeni Arapski Emirati – tradicionalno agresivni američki saveznici u regionu – svesni su ovih geopolitičkih promena i nedavno su odustali od dugogodišnje konfrontacije sa Iranom.
[adsenseyu4]
Prema izvorima, UAE je preispitala svoju podršku SAD-u nakon što je izgubila ključne američke korporativne ugovore. Takođe, UAE nije postigla ništa nakon svoje skupe vojne intervencije u Libiji i Jemenu, gde nije dobila podršku Sjedinjenih Država i zabrinuta je zbog ugroženosti sopstvene ekonomije u slučaju rata SAD sa Iranom. Prema nekim navodima, UAE je promenila mišljenje nakon što su se SAD jednostrano povukle iz sporazuma JCPOA sa Iranom. Ukratko, Ujedinjeni Arapski Emirati ne podržavaju američki rat sa Iranom.
Dakle, samo Saudijska Arabija ostaje potencijalni domaćin američke agresije na Iran. Čini se nemoguće da bi SAD i Saudijska Arabija mogli da budu partneri u bilo kom napadu na Iran, s obzirom na globalni stav. Kraljevina ima mnogo toga da izgubi ukoliko ugosti američku agresiju – posebno u vezi sa Rusijom koja rukovodi OPEC +, pa čak i sa uglavnom propalom Arapskom ligom koja se protivila američkoj agresiji na Iran.
Sjedinjene Države ne mogu da priušte još jedan novi rat
Novi rat – posebno veliki rat protiv Irana – ekonomski će oslabiti SAD. Ako bi SAD napale Iran, tržište nafte biće snažno pogođeno, uzrokujući eksponencijalni rast cena nafte. Takav efekat cene nafte može izazvati pucanje ekonomskog balona baš kao što je pukao u 2008-2009. Ali ovaj put, ukoliko se finansijski kolaps dogodi, a kao što je Donald Tramp već upozorio, učiniće da finansijski kolaps iz 2008/2009. izgleda smešno.
Iran će uzvratiti
Iran ima na raspolaganju značajnu vojnu silu i razvio je novo naoružanje. Očekujte ubrzo najavu da će S-400 i ostalo napredno naoružanje biti dostavljeno Iranu kako bi se obezbedilo njegovo pravo na odbranu. Iran je takođe nadogradio S-300 koji poseduje sopstvenom tehnologijom, kako bi postigao performanse uporedive sa S-400, demonstrirane 20. juna, kada je Iran uništio američki RK-4 Global Hawk.
[adsenseyu1]
Iran ima i dobro obučenu vojsku i veoma posvećen narod, koji su sigurno podjednako ponosni i prkose američkoj agresiji kao i svi drugi. To će, u kombinaciji sa već zavidnim nizom odbrambenog oružja za obezbeđenje iranskih granica i morskih puteva, garantovati izvrsnu odbranu od Sjedinjenih Država. Isto tako, Sjedinjene Države uglavnom napadaju samo države ili grupe za koje smatraju da su slabe, neefikasne i ranjive, nesposobne da uzvrate. A znamo da će Iran uzvratiti!
Iran ima i partnere; u Libanu, Egiptu, Siriji, naravno Jemenu, Iraku, Pakistanu, Kuvajtu, pa čak i Turskoj. Treba naglasiti da su dve moćne svetske sile Rusija i Kina najavile velike manevre na teritoriji irana. Dakle, pretpostavka da Sjedinjene Države mogu vojno da napadnu Iran, prođu nekažnjeno i bez ugrožavanja američke globalne pozicije, u određenoj meri je neprihvatljiva.
Dakle, iako je gore navedeno zasnovano na logičnom pogledu na američko-iranske tenzije, nije izvesno da će se SAD suzdržati od napada na Iran zbog požara na saudijskim naftnim poljima. Ironično je da je jedini čovek koji bi mogao da spreči napad SAD-a na Iran isti čovek koji ga je sprečio prošli put – naime Donald Tramp. A to je možda i najstrašnija perspektiva od svih.
Moramo da se nadamo da će hladne glave prevladati, osim ako Tramp zaista ne želi da vidi kraj američke globalne hegemonije – na štetu više hiljada života – ulaskom u novi rat protiv Irana. Rat koji će konačno ukloniti Sjedinjene Države Države sa njihove hegemonske stolice … zaključuje strategika51.org.
Webtribune.rs
[adsenseyu4]
