Naslovnica SPEKTAR Neočekivani zaokret: Skoro polovina zemalja EU povećala uvoz robe iz Rusije

Neočekivani zaokret: Skoro polovina zemalja EU povećala uvoz robe iz Rusije

Trinaest zemalja EU je u junu povećalo uvoz iz Rusije, preostalih četrnaest smanjilo je kupovinu ruske robe, proizilazi iz analize RIA Novosti podataka nacionalnih statističkih službi.

Lider među onima koji su povećali uvoz bila je Slovenija, koja je skoro udvostručila uvoz ruske robe u odnosu na maj. Španija je takođe značajno povećala uvoz (za 69%). Na trećem mestu po ovom pokazatelju je Švedska (48%).

Četvrto mesto zauzela je Belgija, koja je u monetarnom smislu povećala uvoz za četvrtinu. Prvih 5 zatvara Poljska, koja je tokom meseca povećala isporuke iz Rusije za 19%. Uvoz su povećale i Bugarska, Danska, Letonija, Malta, Rumunija, Slovačka, Hrvatska i Estonija.

Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu

Istovremeno, četrnaest zemalja EU smanjilo je uvoz ruske robe. Kipar je prednjačio sa smanjenjem uvoza od 92%, a slede Austrija (40%) i Luksemburg (37%). Među zemljama sa maksimalnim padom snabdevanja iz Rusije su i Finska (pad od 27%), Portugal i Češka (pad od 23%). U junu su uvoz ruske robe smanjile i Mađarska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Litvanija, Holandija i Francuska.

Nemačka je u junu najviše uvezla u monetarnom smislu – uvezla je ruske robe u vrednosti od 3,5 milijardi evra, a slede Italija (2,6 milijardi evra) i Holandija (1,7 milijardi evra). Na četvrtom mestu je Belgija (1,3 milijarde evra), na petom – Francuska (1,2 milijarde evra).

Malta je u junu postala zemlja sa najmanjim uvozom iz Rusije među zemljama EU – 365,4 hiljade evra. Luksemburg je uvezao ruske robe u vrednosti od 2,9 miliona evra, Kipar – 5,6 miliona evra. Hrvatska je kupila ruske robe za 12,1 milion evra, a Irska za 17,5 miliona evra.

Nakon što je Rusija pokrenula specijalnu operaciju u Ukrajini , EU je počela da uvodi sankcije Rusiji, uključujući i uvoz ruske robe i sirovina. Takođe, neke evropske zemlje su odbile da pređu na plaćanje ruskog gasa u rubljama, usled čega im je Gasprom obustavio isporuke.

Zbog sankcija i politike napuštanja ruskog goriva, zapadne zemlje suočene su sa rastom cena energenata i naletom inflacije. U kontekstu poskupljenja goriva, pre svega gasa, industrija u Evropi je u velikoj meri izgubila svoje konkurentske prednosti, što se odrazilo i na druge sektore privrede. Takođe, SAD i evropske zemlje suočavaju se sa rekordnom inflacijom u poslednjih nekoliko decenija.

Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte 

Webtribune.rs