Grupa ruskih tankera pod zapadnim sankcijama približava se Lamanšu, dok njihovo kretanje prati patrolni avion Obalske straže Velike Britanije.
Reč je o još jednom prolasku ovakvih brodova kroz moreuz nakon događaja iz juna, kada je u britanskim vodama zadržan tanker Smyrtos, što je izazvalo pojačanu pažnju prema ruskim isporukama nafte.
Prema podacima AIS sistema za praćenje brodova, prvi u grupi plovi tanker Provider, dug 244 metra, kapaciteta do 105.000 tona nafte. Brod se nalazi pod sankcijama Evropske unije, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država, a u 18 časova od Lamanša ga je delila udaljenost od 71 nautičke milje.
Iza njega plove tankeri Nasledie, kapaciteta 105.000 tona, i Transformer, koji može da preveze 115.000 tona. Sva tri broda prevoze rusku naftu iz baltičke luke Primorsk i imaju krajnje odredište u Aziji. Provider kao destinaciju navodi Singapur, dok druga dva broda za sada prijavljuju samo tranzit kroz Suecki kanal.
Za razliku od velikog broja drugih tankera iz takozvane „flote u senci“, ova tri broda plove pod ruskom zastavom. Zbog toga postoje procene da bi njihov prolazak kroz moreuz mogli da obezbeđuju ruski ratni brodovi, mada za to nije objavljena zvanična potvrda.
Procenjuje se da tankeri zajedno prevoze do 2,4 miliona barela nafte čija vrednost premašuje 100 miliona dolara. Podaci baze Equasis pokazuju da od aprila ove godine njima upravlja kompanija Dominant Shipping, registrovana u Sankt Peterburgu.
Ovo će biti treći prolazak tankera pod sankcijama kroz Lamanš nakon što je sredinom juna britanska mornarica u britanskim vodama zadržala tanker Smyrtos, koji je plovio pod zastavom Kameruna.
Britanski mediji tada su pisali da London nastoji da izdejstvuje ukidanje registracije tog broda u Kamerunu kako bi dobio formalni osnov za dalje postupanje, uz plan da proda naftu koja se nalazila na tankeru.
Posle tog incidenta kroz Lamanš su već prošla još tri ruska tankera pod sankcijama – Forwarder, Gefest i Pluton. I oni su plovili pod ruskom zastavom, a prema pojedinim procenama mogli su imati pratnju ruskih brodova. Britanska mornarica ih je pratila tokom prolaska, ali nije preduzimala aktivne mere.
Aktuelni prolazak mogao bi da bude još jedan test prakse prolaska sankcionisanih brodova pod ruskom zastavom kroz ovaj strateški moreuz. Istovremeno, tankeri pod sankcijama koji plove pod drugim zastavama uglavnom nastavljaju da izbegavaju Lamanš. Podaci AIS sistema pokazuju da su 9. jula tankeri Salut, Mystery i Listiga krenuli severnim putem oko Velike Britanije, preko Severnog mora.
Prema navodima ruskih medija, izvoz ruske nafte nastavlja da raste, dok se sve veći deo isporuka nafte i naftnih derivata iz baltičkog regiona prebacuje na tankere koji nisu obuhvaćeni sankcijama i zato bez većih prepreka prolaze kroz Lamanš.
Istovremeno se navodi da Evropska unija i Velika Britanija nastavljaju da traže pravne osnove za zadržavanje sankcionisanih tankera, pošto same sankcije nisu dovoljan pravni razlog za zaplenu, pa se pažnja usmerava na brodove bez zastave ili sa registracijama koje formalno nisu povezane sa Rusijom.
U tekstu se takođe navodi da Francuska među državama EU najčešće zadržava tankere iz takozvane „flote u senci“, ali ih često pušta nakon plaćanja novčanih kazni. Prema tim navodima, trošak takvih kazni iznosi približno tri dolara po barelu nafte.
Pojedini ruski mediji, pozivajući se na sopstvene informacije i procene, tvrde da su pojedini ruski tankeri naoružani nakon odluke ruskih vlasti da to omoguće.
U britanskim medijima takođe su se pojavili navodi da su na pojedinim ruskim tankerima uočene mere naoružavanja, što se tumači kao odgovor Moskve na prethodno zadržavanje ruskih naftnih tankera.
Istovremeno, nema javno dostupne zvanične potvrde ovih tvrdnji, niti potvrđenih informacija da bi posade takvih brodova upotrebile oružje u slučaju pokušaja njihovog zadržavanja.
