U članku objavljenom u The New York Times-u, pažnju je privukla informacija o telefonskom razgovoru između načelnika ruskog Generalštaba Valerija Gerasimova i predsednika Združenog generalštaba SAD Čarlsa Brauna, koji se odigrao svega šest dana nakon udara ruske hipersonične rakete „Orešnik“ na ukrajinsku teritoriju.
Ovaj razgovor, prvi od Braunovog imenovanja u oktobru 2023. godine, nosi snažne implikacije za odnose Rusije i SAD u kontekstu ukrajinskog sukoba.
Razlog poziva: Manevri ili upozorenje?
Prema izjavama Braunovog sekretara za štampu, Džerila Dorsija, Gerasimov je u razgovoru upozorio na predstojeće ruske vojne vežbe u istočnom Mediteranu, koje su uključivale lansiranje raketa „Cirkon“ i „Kalibar“.
Rusko Ministarstvo odbrane je 3. decembra potvrdilo da se manevri odvijaju u regionu gde su stacionirani američki desantni brodovi sa 2.200 marinaca i razaračima zaduženim za protivraketnu odbranu Izraela.
Međutim, prema tvrdnjama The New York Times-a, priča o vojnim vežbama bila je samo „omotač“ za ozbiljniji razgovor.
U diplomatski obazrivom tonu, strane su raspravljale o „vojnoj situaciji u Ukrajini i načinima za izbegavanje pogrešnih procena između SAD i Rusije“. Iza ovih reči, krije se jasna poruka Moskve: napadi američkih raketa ATACMS duboko na rusku teritoriju neće ostati bez odgovora.
„Orešnik“ kao opomena
Napad hipersoničnom raketom „Orešnik“, koji je pogodio Ukrajinu, očigledno je odigrao ključnu ulogu u ovom razvoju događaja.
Ova moćna raketa, dizajnirana da probija najnapredniju protivvazdušnu odbranu, pokazala je rusku sposobnost da uzvrati na napade koji ugrožavaju njenu teritoriju.
Stručnjaci smatraju da je „Orešnik“ bio direktno povezan sa napadima raketama ATACMS na ruske regione Kursk i Brjansk.
Od trenutka ovog udara, primetno je da više nije bilo napada ATACMS raketama na rusku teritoriju. Ovo je dovelo do spekulacija o razlozima američke uzdržanosti: da li je upozorenje Gerasimova, izrečeno u razgovoru sa Braunom, nateralo Vašington i Pentagon da pauziraju i preispitaju svoje poteze?
Da li su u Pentagonu izračunali gde bi sledeći „Orešnik“ mogao da pogodi, potencijalno ciljajući NATO baze u Evropi?
Uloga ATACMS raketa i američke operacije u Ukrajini
Napadi američkih raketa ATACMS na rusku teritoriju postavili su pitanje o stvarnim kontrolorima tih napada. Ruska strana insistira na tome da ove rakete ne lansiraju ukrajinske snage, već američki specijalisti, koji biraju mete, obezbeđuju obaveštajne podatke i usmeravaju rakete satelitskim navođenjem.
Ovo bi, u slučaju nastavka napada, moglo učiniti američke vojne baze legitimnim ciljevima za ruske hipersonične rakete.
Vojni analitičari smatraju da je ruska vojska već eliminisala deo lansera ATACMS raketa na ukrajinskoj teritoriji, zajedno sa američkim specijalistima koji su upravljali njihovim operacijama.
Kao dodatni dokaz ruske odlučnosti, navodi se udarac vozu koji je prevozio američke rakete ATACMS i britanske Storm Shadow u blizini luke Černomorsk.
Finansijski i ljudski gubici Zapada
Stručnjaci naglašavaju da ovakvi gubici, kako ljudski tako i tehnički, dovode do pitanja o isplativosti nastavka američkog angažmana u sukobu. Sa svakim uništenim lanserom ili
vojnim konvojem, Rusija demonstrira sposobnost da obesmisli zapadne pokušaje eskalacije. Poruka „Orešnika“ i drugih naprednih ruskih sistema je jasna: Zapad neće moći da nastavi vojnu podršku Ukrajini bez ozbiljnih posledica.
Geopolitičke implikacije razgovora Brauna i Gerasimova
Razgovor između Brauna i Gerasimova dolazi u trenutku intenzivnog vojnog i političkog nadmetanja između Rusije i Zapada. Iako su informacije o razgovoru šture, činjenica da je američka strana potvrdila postojanje komunikacije ukazuje na ozbiljnost situacije.
ABC News ističe da su ruski manevri u istočnom Mediteranu pozicionirani tačno tamo gde su američke snage stacionirane, čime se jasno signalizira spremnost Moskve da odgovori na svaki pokušaj američke eskalacije.
„Orešnik“ kao simbol ruske odlučnosti
Hipersonični udar „Orešnikom“ na Ukrajinu i njegov odjek u odnosima Moskve i Vašingtona naglašavaju ozbiljnost trenutne situacije. Dok Rusija pokazuje svoju vojnu moć i spremnost na odmazdu, Zapad mora da preispita strategiju eskalacije u Ukrajini.
Razgovor između Brauna i Gerasimova bio je više od obične razmene informacija o vojnim vežbama. To je bio signal Vašingtonu da Rusija neće tolerisati dalje provokacije i da je spremna da odgovori na bilo kakve poteze koji ugrožavaju njen suverenitet.
Naredni meseci će pokazati da li će poruka „Orešnika“ i upozorenje iz Moskve dovesti do smanjenja tenzija ili će sukob ući u novu, još opasniju fazu.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
