Najveći strah SAD je savez Rusije i ove države

23. фебруар 2024.

Sukob u Ukrajini je stvorio dva geopolitička bloka, Zapad želi da oslabi Rusiju kroz sukob u Ukrajini, rekao je general Harald Kujat

SAD se najviše plaše potencijalnog saveza Rusije i Nemačke, rekao je nekadašnji načelnik nemačkog generalštaba i visoki oficir NATO-a Harald Kujat.

On je rekao da SAD vide Kinu kao najvećeg rivala, zbog čega Vašington pokušava da oslabi Rusiju kroz sukob sa Ukrajinom kako bi mogao da se fokusira na borbu protiv Pekinga.

Kujat je dodao i da SAD žele da formiraju koaliciju sa saveznicima u Evropi i Aziji kako bi ograničili jačanje Rusije i Kine, na taj način stvarajući sukob „na dva fronta“.

„Verujem da Amerikanci prave grešku, zato što strategija otvaranja dva fronta protiv Rusije i Kine predstavlja tempiranu bombu“, rekao je on.

Nekadašnji nemački oficir citira američkog politikologa i stručnjaka za geopolitiku Džordža Fridmana, koji je rekao da bi savez Rusije i Nemačke predstavljao najveću pretnju za SAD, zbog čega one to pokušavaju da spreče na sve načine.

„Najveći strah SAD, prema rečima Džordža Fridmana, spajanje nemačkog kapitala i tehnologija sa ruskim prirodnim resursima i proizvodnim potencijalima“, navodi Kujat.

On je dodao i da je Kina zauzela umerenu poziciju kada je reč o sukobu u Ukrajini, kao i da se Peking zalaže za uspostavljanje multipolarnog sveta u kom SAD ne bi bila sila hegemon.

Dolazi do stvaranja novih blokova

Kujat naglašava da je kriza u Ukrajini dovela do formiranja i jačanja geopolitičkih blokova koji se međusobno takmiče.

„Dok se SAD i EU približavaju, drugi geopolitički blok se formira oko Kine i Rusije. Jezgro tog bloka čine tzv. BRIKS države, odnosno Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika, kao i članice Šangajske organizacije za saradnju“, objasnio je on.

Nekadašnji nemački oficir dodaje i da Kina i druge članice BRIKS-a rade na razvoju nove valute za međunarodnu trgovinu koja bi oslabila moć petrodolara, kao i da sve više zemalja širom sveta iskazuje interesovanje za članstvo u tom formatu.

[adsenseyu1]

Takav razvoj događaja znači da Evropa mora da postane nezavisan igrač na svetskoj pozornici, zaključuje Kujat.

On navodi da je Rusija, zbog svog specifičnog geografskog položaja, primorana da mnogo ozbiljnije shvata sopstvenu i bezbednost u svom okruženju, za razliku od SAD koja je zaštićena sa dva okeana i dve prijateljske države na svojim granicama – Kanadom i Meksikom.

Kujat je rekao i da se ne može reći da u trenutnoj konstelaciji snaga „nijedna strana nema prednost“, zato što je jasno da Ukrajinci više nemaju kapaciteta da vode ofanzivni rat nakon neuspeha kontraofanzive.

On je dodao da Ukrajina sada vrši udare na rusku teritoriju kako bi „pokazala da i dalje ima vojnih kapaciteta“, dodajući da je u tim napadima poginulo nekoliko desetina civila.

„Prema međunarodnom pravu, to predstavlja ratni zločin“, naglasio je nekadašnji nemački oficir.

Kujat je rekao i da je zauzimanje Avdejevke važno za kontrolu čitavog istočnog Donbasa, kao i da je Rusija rasporedila oko 40.000 vojnika u okolini Kupjanska, u Harkovskoj oblasti.

„Verovatno je da će Rusi zauzeti i Odesu“, dodao je on.

Evropa menja strategiju u Ukrajini

Nekadašnji nemački oficir je objasnio i da se u pojedinim evropskim prestonicama razmatra promena strategije u Ukrajini: naime, oni žele da „zamrznu“ linije fronta, čime bi Kijev defakto prihvatio gubitak teritorija, dok bi se narednih godina intenzivno radilo na razvoju ukrajinske vojne industrije.

Reč je o planu za slučaj da američka pomoć u potpunosti presuši, dodaje on.

Takav aranžman bi uključivao postizanje više obavezujućih bilateralnih sporazuma Ukrajine sa evropskim zemljama, što se može tumačiti kao „ulazak u NATO na mala vrata“, navodi Kujat.

Nemački oficir je zaključio da su ukrajinske trupe postigle „sve što su mogle sa zapadnim oružjem“, kao i da Ukrajina ne može da pobedi Rusiju na bojnom polju.

On je dodao i da se ne može isključiti potencijalni rat Rusije i NATO-a ako zapadni savez bude pokušao da direktno podrži Ukrajinu, iako su obe strane dosta uradile kako bi sprečile takav scenario.

Kujat je general avijacije u penziji, a funkciju načelnika nemačkog generalštaba obavljao je od 2000. do 2002. godine. Pred toga, obavljao je i funkciju predsedavajući Vojnog komiteta NATO od 2002. do 2005. godine.

(rt.rs)