Neki od svetskih vodećih naučnika su potvrdili da je naš univerzum zapravo kompjuterska simulacija, slična onoj koja je prikazana u Matriks filmovima, naš univerzum nije stvaran – “živimo u kompjuterskom programu“.
Prema radu napisanom od strane nagrađivanog astrofizičara Nila Degrasa Tajsona, ljudi žive u kompjuterskom programu, koji vodi “vanzemaljska“ rasa sa naprednim tehnološkim mogućnostima.
[adsenseyu1]
Jednostavno rečeno, ljudi ili čovečanstvo će nestati pre nego što dostignemo fazu gde ćemo biti u mogućnosti da pokrenemo simualcije, ljudi u budućnosti neće biti zainteresovani za operativne simulacije ako dostignu eru “postčoveka“ ili to budu smatrali neetičkim, jer trenutno živimo u jednoj.
U radu se takođe navodi da možda ne bi ljudi bili ti koji bi se upustili u to, već bi mogla postojati civilizacija negde drugo u svemiru koja je savladala simulacije predaka.
Profesor Bostrom kaže: “Ako zamislimo da nauka i tehnologija nastave da se razvijaju i dostignu stanje zrelosti; možemo videti da bi, u tom momentu, bilo izvodljivo kreirati detaljne kompjuterske simulacije ljudi kao što su njihovi preci, i oni se ne bi razlikovali od originalne realnosti.
Njegov rad takođe naglašava koncept kao što je “Inception,“ da bismo mogli biti simulacija, u okviru simulacije, unutar simulacije i tako dalje: “Moguće je da simulirane civilizacije postanu postljudske. Oni bi onda mogli pokrenuti sopstvene simulacije predaka na moćnim kompjuterima koje grade u svom simuliranom univerzumu.“
Ali, koliko bi kompjuterske snage trebalo ovim “postljudima“ da bi generisali simulaciju koja se oseća kao pravi život? Hipoteza rada profesora Bostoma: “Takva zrela faza tehnološkog razvoja će omogućiti da se planete i drugi astronomski resursi pretvore u enormno moćne kompjutere.“
Profesor Bostrom nam govori da je, u ovoj fazi, praktično nemoguće znati kada će se desiti postljudska era: “Originalni argument za simulaciju nikada nije izneo nikakvu pretpostavku o vremenskom okviru i tome da li će biti potrebno 50 godina da dođe do ove sposobnosi stvaranja simulacije predaka, ili 50.000 godina.“
[adsenseyu4]
Zanimljiv aspekt ove teorije ukazuje na maloverovatnu oblast: religiju.
Mnoge religije imaju dobronamernog stvaraoca, više biće, sveznajućeg nadređenog; što se zapravo dobro uklapa sa argumentom simulacije. Iako profesor Bostrom insistira na tome da “hipoteza o simulaciji ne podrazumeva postojanje takvog božanstva, ona ne implicira njegovo nepostojanje,“ rekao je on.
Jedan od aspekata koji zagovornici ove teorije ističu jeste da praktično sve u našem svetu ima ograničenje ili je bar merljivo. Rič Teril, naučnik u NASA-inoj laboratoriji je za britanske medije rekao: “Čak i stvari smatramo kontinuiranim – vreme, energija, prostor, zapremina – sve ima krajnju granicu svoje veličine. Ako je to slučaj, onda je naš univerzum i merljiv i konačan. Ova svojstva omogućavaju simulaciju univerzuma.“
Mi već koristimo simulacije u mnogim oblastima, od predviđanja vremenskih obrazaca do onoga šta bi se dogodilo ljudima ako bi došli u kontakt sa vremenskim vrtlogom.
Ove simulacije nam pomažu da shvatimo kako bi stvari reagovale po određenim okolnostima.
Međutim, uprkos tome što je nauka polje u kom se teorije i hipoteze istražuju i testiraju, ovo je prilično teško dokazati.
Kako prenosi New Yorker, postoji tim naučnika, koji predvode dva tehnološka milijardera, koji trenuto pokušava da vidi da li mogu probiti simulaciju u kojoj se nalazi naš svet. Još jedan tim sa Univerziteta u Vašingtonu pokušava da vidi da li mogu prikupiti fizičke dokaze u našem univerzumu koji bi se mogli pripisati simulaciji našeg sveta.
Webtribune.rs
[adsenseyu6][adsenseyu5]
