Svako namerno prekidanje energetskih mreža EU naišlo bi na „snažan i ujedinjen odgovor“, rekao je visoki diplomata EU, nakon što je nekoliko država reklo da su napadnuta dva ruska gasovoda ka Evropi, što je izazvalo izbacivanje gasa u Baltičko more.
Ostalo je daleko od jasnog ko bi mogao stajati iza curenja gasa ili sabotaže, ako se dokaže, na gasovodima Severni tok na izgradnju kojih su Rusija i evropski partneri potrošili milijarde dolara.
Rusija, koja je smanjila isporuke gasa Evropi nakon što je Zapad uveo sankcije zbog invazije Moskve na Ukrajinu, takođe je rekla da je sabotaža moguća, izveštava Rojters
Pratite izbor naših najboljih vesti na Telegramu.
Evropska unija veruje da je sabotaža verovatno izazvala curenje gasa otkrivenog u ponedeljak, rekao je Žozep Borel, ponavljajući stavove Nemačke, Danske i Švedske.
EU nije imenovala potencijalnog počinioca niti sugerisala razlog za sumnju na sabotažu.
„Svako namerno narušavanje evropske energetske infrastrukture je krajnje neprihvatljivo i naići će na snažan i jedinstven odgovor“, rekao je Borel.
U saopštenju ruske ambasade u Danskoj navodi se da je svaka sabotaža na gasovodima Severnog toka napad na energetsku bezbednost Rusije i Evrope.
„Neutemeljene optužbe i pretpostavke koje se sada iznose svuda imaju za cilj da stvore informativnu buku i spreče objektivnu i nepristrasnu istragu“, navodi se u ruskom saopštenju.
Gasovodi Severni tok bili su žarišta u eskalirajućem energetskom ratu između prestonica u Evropi i Moskve koji je oštetio velike zapadne ekonomije, doveo do skoka cena gasa i podstakao potragu za alternativnim snabdevanjem.
Danski ministar odbrane rekao je posle sastanka sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom da postoji razlog za zabrinutost zbog bezbednosne situacije u regionu.
„Rusija ima značajno vojno prisustvo u regionu Baltičkog mora i očekujemo od njih da nastave sa zveckanjem oružjem“, rekao je Morten Bodskov u saopštenju.
Norveška policija saopštila je u sredu da je pojačala bezbednost oko naftnih i gasnih instalacija u zemlji, dok su danske vlasti zatražile da se podigne nivo spremnosti u energetskom i gasnom sektoru zemlje.
U Baltičkom moru, obim gasa koji curi iz gasovoda Severni tok 1 ostao je nepromenjen u sredu u odnosu na prethodni dan, saopštila je švedska obalska straža u mejlu Rojtersu.
Danski ministar Bodskov rekao je da će možda trebati nedelju ili dve pre nego što oblasti oko curenja budu dovoljno mirne da budu istražene, dok postoje različita mišljenja o potencijalnim popravkama.
„Postoje dobri timovi za rešavanje nesreća na gasovodima, postoje inventari cevi za hitne slučajeve i stručnjaci za kopnene i morske površine“, rekao je Jens Šuman, generalni direktor kompanije za mrežu gasovoda Gasunie Deutschland.
„To me čini relativno optimističnim da se čak i destrukcija poput one koju smo videli tamo može popraviti“, dodao je on.
Međutim, nemačke bezbednosne agencije strahuju da će Severni tok 1 postati neupotrebljiv ako velike količine slane vode uđu u cevi i izazovu koroziju, objavio je nemački list Tagesspiegel, pozivajući se na izvore iz vlade.
Danske oružane snage saopštile su da je najveće curenje gasa izazvalo površinski poremećaj prečnika više od 1 kilometra (0,6 milje), pošto su agencije izdale upozorenja brodarstvu.
Švedsko tužilaštvo saopštilo je da će razmotriti materijal iz policijske istrage i odlučiti o daljim akcijama, nakon što je švedska premijerka Magdalena Andersson u utorak rekla da su otkrivene dve eksplozije.
Iako ovo nije predstavljalo napad na Švedsku, Stokholm je bio u bliskom kontaktu sa partnerima kao što su NATO i susedima kao što su Danska i Nemačka, rekao je Anderson.
Seizmolozi u Danskoj i Švedskoj saopštili su da su u ponedeljak registrovali dve snažne eksplozije u blizini mesta curenja i da su eksplozije bile u vodi, a ne ispod morskog dna.
Operater Severni tok nazvao je štetu „bez presedana“, dok je Gasprom, kompanija pod ruskom kontrolom i koja ima monopol na izvoz gasa gasovodom, odbio da komentariše.
Ni jedan cevovod nije pumpao gas u vreme kada je otkriveno curenje, ali incidenti su poništili sva preostala očekivanja da bi Evropa mogla da dobije gorivo preko Severnog toka 1 pre zime, dok postoji zabrinutost i zbog gasa koji se dovodi preko Ukrajine.
„Događaj koji bi mogao da ima neposredniji uticaj na isporuke gasa u Evropu bilo je upozorenje Gasproma da bi Rusija mogla da uvede sankcije ukrajinskom Naftogasu zbog tekuće arbitraže“, kažu analitičari ING istraživanja.
Izvršni direktor Naftogasa rekao je u sredu da će ukrajinska energetska kompanija nastaviti sa arbitražnim postupkom protiv Gasproma oko ruskog prirodnog gasa koji prolazi kroz zemlju.
Gasprom je ranije ove nedelje rekao da, iako odbacuje sve zahteve Naftogasa na arbitraži, može da uvede sankcije protiv kompanije u slučaju da nastavi sa slučajem.
„Rizik je da se ovi tokovi potpuno zaustave, što će samo dodatno zategnuti evropsko tržište kako se približavamo grejnoj sezoni“, dodaju analitičari ING-a.
Cene gasa u Evropi porasle su nakon vesti o curenju. Referentna oktobarska holandska cena porasla je u sredu za 11% na 204,50 evra/megavat sat. Iako su cene i dalje ispod ovogodišnjih vrhova, one su i dalje više od 200% više nego početkom septembra 2021.
Rusija je smanjila isporuke gasa Evropi preko Severnog toka 1 pre nego što je u avgustu potpuno obustavila dovode, okrivljujući sankcije Zapada za izazivanje tehničkih poteškoća. Evropski političari kažu da je to bio izgovor za prestanak isporuke gasa.
Novi gasovod Severni tok 2 tek je trebalo da uđe u komercijalne operacije. Nemačka je odbacila plan da ga koristi za snabdevanje gasom nekoliko dana pre nego što je Rusija počela, kako kaže, „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini krajem februara.
Budite u toku, pratite nas na socijalnoj mreži Vkontakte
Webtribune.rs
