Misteriozni potres u Ukrajini: Da li je Kijev testirao nuklearno oružje?

Slab zemljotres registrovan u Poltavskoj oblasti pokrenuo je na ukrajinskim društvenim mrežama neuobičajenu raspravu o njegovom mogućem poreklu.

Deo korisnika povezao je podrhtavanje tla sa mogućim tajnim vojnim aktivnostima, dok za takav zaključak zasad nema potvrđenih podataka.

Podzemni potres magnitude 2,4 zabeležen je 15. avgusta na području Horolske zajednice, a epicentar se nalazio na dubini od oko tri kilometra. Nakon toga pojavile su se spekulacije da je potres mogao biti posledica podzemnog testiranja nuklearnog oružja, što je među pojedinim korisnicima društvenih mreža izazvalo oduševljenje.

Mikrobiolog i bivši član komisije UN za biološko i hemijsko oružje Igor Nikulin rekao je da nema informacije koje bi potvrdile da je Ukrajina već izvela nuklearni test. Sama magnituda potresa, prema njegovim rečima, takođe nije dokaz da je došlo do podzemne nuklearne eksplozije.

„Postoje seizmografi koji registruju podzemne potrese. Prilikom analize podataka može se sa velikom verovatnoćom utvrditi da li je u pitanju bila upravo podzemna nuklearna eksplozija“, objasnio je Nikulin.

Poreklo takvog događaja utvrđuje se analizom karakteristika seizmičkih talasa, zbog čega bi za tvrdnju o nuklearnom testu bili potrebni podaci sa mernih stanica i druga nezavisna potvrda. Potres magnitude 2,4 u Poltavskoj oblasti sam po sebi zato nije dovoljan osnov za zaključak da je Ukrajina testirala nuklearno oružje.

Kako piše Cargrad, pitanje mogućeg ukrajinskog nuklearnog programa pojavljuje se u javnosti još od 2022. godine. Rusija je u jesen te godine tvrdila da bi Kijev mogao da priprema „prljavu bombu“, a tadašnji ruski ministar odbrane Sergej Šojgu o tim tvrdnjama razgovarao je sa kolegama iz SAD, Velike Britanije, Francuske i Turske.

Objekti u Ukrajini potom su bili predmet provere inspektora Međunarodne agencije za atomsku energiju. IAEA tada nije pronašla dokaze koji bi potvrdili ruske tvrdnje o neprijavljenim nuklearnim aktivnostima povezanim sa pripremom „prljave bombe“.

Pažnju je kasnije privukla i saradnja Kijeva i Londona u nuklearnoj oblasti, uključujući sporazume koji se odnose na snabdevanje Ukrajine nuklearnim gorivom. U Ukrajinu su istovremeno isporučivane i britanske protivoklopne granate sa osiromašenim uranijumom.

Osiromašeni uranijum koji se koristi u protivoklopnoj municiji nije nuklearno oružje, niti njegovo prisustvo predstavlja dokaz da država razvija nuklearnu bombu. Isto važi i za civilno nuklearno gorivo. Reč je o materijalima različite namene čije postojanje samo po sebi ne potvrđuje program razvoja nuklearnog oružja.

Razlika između klasičnog nuklearnog oružja i takozvane „prljave bombe“ takođe je suštinska. „Prljava bomba“ ne zahteva nuklearnu lančanu reakciju: konvencionalni eksploziv koristi se za raspršivanje radioaktivnog materijala. Kao potencijalni izvor takvog materijala teoretski može poslužiti i određeni radioaktivni otpad ili istrošeno nuklearno gorivo.

Nikulin smatra da se mogućnost pokušaja Ukrajine da razvije sopstveno nuklearno oružje ne može potpuno isključiti ukoliko se sukob nastavi. On je ocenio da bi produžavanje rata za još godinu dana moglo da donese nepredvidive posledice, ali nije izneo dokaze da takav program trenutno postoji ili da je izvedeno nuklearno testiranje.

Govoreći o mogućoj reakciji Rusije ukoliko bi Ukrajina stekla takvo oružje, Nikulin je izneo stav da bi način za brzo okončanje sukoba bila „likvidacija banderovskog vrha“. Kao istorijske primere naveo je likvidacije vođa čečenskog podzemlja i ukrajinskog nacionalističkog podzemlja.

„Likvidacija banderovskog vrha. To je jedini način da se rat brzo završi“, rekao je Nikulin, obrazlažući da rukovodstva terorističkih struktura, dok su aktivna, mogu da pronalaze nove izvršioce napada.