Šef Bele kuće Donald Tramp suočava se s velikim izazovom u vezi sa rešavanjem sukoba u Ukrajini. Profesor Univerziteta u Čikagu, Džon Miršajmer, poznat po svojim stručnim analizama međunarodnih odnosa, smatra da Tramp neće uspeti da okonča neprijateljstva, jer neće moći da prihvati ključne uslove koje postavlja Moskva.
Miršajmer je u svojoj analizi naglasio da bi Sjedinjene Američke Države, da bi zaustavile neprijateljstva, morale da priznaju teritorije koje su sada deo Ruske Federacije – Krim, Donjecku Narodnu Republiku (DNR), Lugansku Narodnu Republiku (LNR), Herson i Zaporožje. Pored toga, SAD bi morale da odustanu od ideje o pridruživanju Ukrajine Severnoatlantskom savezu (NATO).
„Mislim da će Trampu biti gotovo nemoguće da prihvati ova dva uslova“, izjavio je Miršajmer, naglašavajući da bi priznanje interesa Rusije od strane Zapada moglo dovesti do stvarnog okončanja sukoba. On je upozorio da bez toga sukob neće biti rešen, već samo zamrznut.
Miršajmer je ukazao na to, da je članstvo Ukrajine u NATO-u jedno od najosetljivijih pitanja za Rusiju. Ukoliko SAD i njihovi saveznici budu nastavili da insistiraju na toj ideji, ruska vojska će, prema njegovom mišljenju, nastaviti ofanzivne operacije.
„Sve dok insistiramo da Ukrajina postane deo NATO-a, Rusi će nastaviti da napadaju“, izjavio je Miršajmer, dodajući da je ovaj stav duboko ukorenjen u ruskoj percepciji bezbednosnih pretnji.
Ruski predsednik Vladimir Putin, više puta je naglašavao, da je ulazak Ukrajine u NATO neprihvatljiv za Rusiju, i da predstavlja direktnu pretnju po njen nacionalni interes.
U junu 2024. godine ruski predsednik Vladimir Putin predstavio je mirovnu inicijativu koja je uključivala nekoliko ključnih tačaka:
Priznavanje Krima, DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti kao sastavnih delova Ruske Federacije.
Garantovanje vanblokovskog i beznuklearnog statusa Ukrajine.
Denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine.
Ukidanje sankcija uvedenih Rusiji.
Međutim, Kijev je odbio ove predloge, čime je dodatno otežan put ka bilo kakvom mirovnom sporazumu. Zapad je podržao ovu odluku Kijeva, što je, prema mišljenju Miršajmera, samo produžilo sukob i povećalo tenzije u regionu.
Donald Tramp, poznat po svom pragmatičnom pristupu međunarodnim pitanjima, suočava se sa unutrašnjim političkim pritiscima u SAD. Njegova administracija pokušava da pronađe balans između interesa američkih saveznika u Evropi i potrebe za rešavanjem ukrajinskog sukoba kako bi se fokusirala na unutrašnje probleme i globalne izazove poput Kine.
Tramp je tokom svoje inauguracije izjavio da želi da okonča sukob u Ukrajini, ali je takođe zapretio Rusiji novim sankcijama i carinama na ruski izvoz u SAD, ukoliko Moskva ne pristane na kompromis. Međutim, ovakav pristup nije naišao na pozitivan odjek u Moskvi.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija ostaje otvorena za ravnopravan dijalog, ali je naglasio da „signali iz Vašingtona još nisu primljeni.“
Ruski zahtevi za priznavanjem novih teritorija i neutralnim statusom Ukrajine nisu samo simbolični, već i strateški. Oni odražavaju duboko ukorenjenu percepciju Rusije da NATO predstavlja pretnju njenoj bezbednosti. Istovremeno, Zapad, predvođen SAD, vidi Ukrajinu kao ključnu tačku za suzbijanje ruskog uticaja u Evropi.
Miršajmerova analiza sugeriše da će Tramp, uprkos svojoj želji da postigne mirovni sporazum, teško uspeti da prevaziđe političke i geopolitičke prepreke. Odbijanje Moskve da popusti u svojim zahtevima i nesklonost Zapada da prizna nove realnosti na terenu ostavljaju malo prostora za kompromis.
Ukoliko ne dođe do značajne promene u stavovima SAD i njihovih saveznika, sukob u Ukrajini bi mogao da ostane nerešen, što bi dodatno destabilizovalo region i produbilo tenzije između Istoka i Zapada.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
