Internet izdanje lista „Danas“ pokrenulo je drugi ciklus tekstova, kako oni to vole da kažu, „o životu običnih ljudi sa Kosova“ a u stvari je reč o manjini koja svoj stav agresivno nameće ogromnoj većini. Razlika između njih je što je manjina za to plaćena dok većina iznosi svoja iskrena osećanja.
Ipak, ne treba potceniti moć čak ni relativno minornih medija kakav je upravo list „Danas“. Neprestanim ponavljanjem određene mantre koja ne nailazi na značajniji otpor, svakako će ostaviti svoj trag ili zaludeti mlađe koji nisu upućeni u suštnu problema. Prirodno je da čovek teži miru, a upravo pod maskom da će doći do trajnog mira ako srpska strana prizna ilegalnu „nezavisnost“ kosovskih separatista, ovaj list lukavo nameće ideju koja se slobodno može nazvati antidržavnom i izdajničkom jer ona to i te kako jeste već samim naslovom teksta „Gotovo 60 odsto ljudi iz Srbije u poslednjih 20 godina nije bilo na Kosovu“ u samom uvodu „ekipa Danasa“ piše:
„Svakodnevni život običnih ljudi na Kosovu, uprkos snažnom političkom pritisku i aktuelnosti trenutka u kojem se pitanje statusa i normalizacije odnosa dve države dovodi do samog kraja, odnosno, nadamo se, novog početka – za građane Srbije, gotovo je potpuno nepoznat.“
Da se radi o vrsti obmane koja osim što obiluje kriminalnim elementima, nikako nije za potcenjivanje, tvrdi i srpski novinar iz Beograda Miodrag Zarković, autor popularne emisije Spin.njet na Jutjubu a takođe odličan poznavalac prilika na Kosovu i Metohiji i preslikane zapadne propagande kojom se satanizuje stanovništvo ruskog porekla u područjima zahvaćenim ratom u bivšoj Ukrajini.
Za KM Novine on hirurški precizno razlaže elemente zapadne propagande u projektu lista „Danas“.
„Svaka manipulacija vezana za Kosovo i Metohiju, pa i ova da navodno Srbe zapravo i ne zanima južna pokrajina jer u nju i ne idu, opstaje samo zato što se u javnosti niko i ne usuđuje da makar malo razmisli kritički o njoj. Jer ko god bi razmislio, neminovno bi uvideo neosnovanost ne samo zaključka, nego i same pretpostavke.
Pre svega, kakve veze bi mogao da ima broj Srba koji su posetili KiM, sa činjenicom da je pokrajina okupirana i da Zapadne sile na nas vrše pritisak da priznamo njenu ”nezavisnost”? Nikakve pod milim Bogom, ako posmatramo stvar logički. Jer, postoje delovi Srbije koji su i manje posećeni nego KiM: da li to znači da treba i njih da se odreknemo? Postoje čitavi delovi Beograda u koje retko ko zalazi jer su zabačeni, ili pak slabo povezani sa ostatkom prestonice. I? Kako taj podatak utiče na pripadnost tih naselja Srbiji ili Beogradu? Nikako, naravno. Zašto bi onda sa KiM bilo drugačije?
Zastrašujuće je neozbiljno kada se u raspravama o tako važnim pitanjima kao što je celovitost države, posećenost određenog područja uopšte pa prihvata kao ogledna činjenica“ kaže Zarković.
Naravno, tekst nije amaterski niti tako sklopljen iz neukusa ili odsustva novinarske veštine već predstavlja osmišljeni pokušaj neutralizovanja osećaja i svesti kod Srba da su Kosovo i Metohija deo srpske zemlje. Zbog toga, smatra Zarković, ne može se govoriti ni o „neozbiljnosti“ ovakvog pristupa:
„Ovo ide i mnogo dublje od puke neozbiljnosti“ kaže on za KM Novine i dodaje: „vrlo je često da isti oni koji galame da Srbi ”ne idu na Kosovo” i time pravdaju spremnost da se ”Kosova” prizna kao ”nezavisna država”, na drugoj strani zagovaraju što bliskiju saradnju i povezivanja sa na primer Hrvatskom, u koju Srbi uglavnom i ne zalaze, što zbog toga jer ih ne zanima, a što zbog učestalih, bezmalo obaveznih napada kojima su namernici iz Srbije izloženi u ”lijepoj njihovoj”. To što hrvatsko primorje sada posećuje neuporedivo manje srpskih turista nego u doba zajedničke države, ne sprečava mnogobrojne glumce, pevače, režisere, pisce, novinare, pa i političare i analitičare, da se besramno zalažu za ”pomirenje” i ”prijateljske odnose” sa državom u kojoj se ljudska prava Srba krše svakodnevno. Štaviše, direktor novosadskog ”Egzita” je, kad je sa porodicom bio napadnut usred Zagreba pretprošle godine, čak odbio da podnese i krivičnu prijavu protiv napasnika, a ceo ispad je ocenio kao izolovani incident koji nikako ne odražava prisne odnose dve države i dva naroda.
Tu vidimo dvostruk pristup jednoj istoj pojavi: ako Srbi retko odlaze na Kosovo i Metohiju, onda se pokrajina ima odstraniti, ali ako Srbi ne putuju u Hrvatsku, onda se bliskost sa Hrvatima mora jače promovisati“ objašnjava Zarković.
Naš sagovornik ističe da bi „naravno bilo odlično kada bi građani Srbije masovno posećivali Kosovo i Metohiju, i to iz puno razloga – sami oni bi od toga imali korist, zato što se upravo u okupiranoj pokrajini najjasnije vide zaista visoki dometi srpske nacije: kako u desetinama srpskih svetinja koje svedoče o vekovima srpske snage i slave, tako i u dodiru sa preostalim srpskim stanovništvom u pokrajini, čija žilavost nije ništa manje postojana nego što su Gračanica ili Dečani velelepni. Ali uzroci zbog kojih ne dolazi do masovnijih odlazaka Srba na KiM mogu da budu krajnje jednostavni, tj. uslovljeni okolnostima koje nemaju nikakve veze sa trenutnom ugroženošću pokrajine.
Srbija kao celina je užasno loše unutrašnje povezana. Železnički saobraćaj je jedna od retkih stvari koja nam je u jadnijem stanju čak i od fudbala. Autobuski saobraćaj je nešto očuvaniji, ali ni on nije predaleko odmakao od ”Vozi Miško” slike i prilike. Putovanje automobilom vrlo često prerasta u pustolovinu, jer nikad ne znate da li ćete na nekom putu naleteti na rupe, odrone, ili pak na Vučića koji ”otvara” pred kamerama Javnog servisa ”novu deonicu”.
Šalu na stranu, infrastruktura u Srbiji je razorena, i to ne samo nemaštinom, nego i bombama onog milozvučnog udruženja zvanog NATO, ka čijoj nas pripadnosti i vrednostima uredno guraju upravo oni koji iz neodlazaka Srba na KiM izvlače katastrofične zaključke.
Život prosečnog građanina Srbije se, u dobroj meri i zbog temeljno narušene infratrukture, sveo na kolotečinu iz koje se i ne nazire izlaz, makar kratkotrajni. Nekada su se rođaci međusobno posećivali i po nekoliko puta godišnje; danas se jedva čuju i telefonom, pa i kad žive u istom gradu.
Nažalost, ovo nije preterivanje, ili barem ne u suštinskom smislu“ podseća Zarković na otuđenje naročito izrženo nakon besomučne agresije i kasnijeg kontinuiranog psihofizičkog mrcvarenja naroda Srbije od strane zapadnih ratnih zločinaca iz saveza „SAD/NATO zemalja.
Još jedna izuzetna podmuklost se provlači u ovom tekstu a to je rezultata „ankete“. Naime, ona je sprovedena onlajn i to na uzorku od manje od 500 ljudi gde je, u trenutku objavljivanja ovog naslova, procenat od 60% činilo jedva 270 osoba.
„U takvim uslovima meriti koliko je Srba fizički boravilo na Kosovu i Metohiji u poslednjih dvadesetak godina, pa onda to predstavljati kao nekakvu političku datost, naprosto je primer krajnjeg bezobrazluka“ ocenjuje Zarković i nastavlja.
„A opet, taj bezobrazluk je praktično sveprisutan. Gotovo da nema rasprave o KiM u kojoj neko od učesnika neće potegnuti dotični ”argument”. Tako je i sa ovim ”istraživanjem” koje je ”Danas” sproveo na nedopustivo malom uzorku svojih čitalaca. Takav uzorak ne bi smeo da bude uzet u razmatranje u ma kojoj iole čestitoj razmeni mišljenja – ali, eto, uredništvo ”Danasa” svesno je prekršilo sve dobre običaje i standarde ne bi li javnosti nabilo na nos podatak da, pazite, čak 60 odsto ljudi iz Srbije nije boravilo na KiM u poslednjih 20 godina.
Posebno je uvredljivo što sagovornica ”Danasa”, novinarka BIRN-a (inače mađunarodne platforme koja KiM tretira kao ”nezavisnu državu”!), tobože žali nad uslovima života u severnoj Mitrovici. Pritom, vrla novinarka ne navodi ko je Mitrovčane osudio na takav život: upravo strani okupatori koji su, u sadejstvu sa šiptarskim teroristima, od Srbije i Srba oteli veći deo pokrajine, a između ostalog i najveći deo Kosovske Mitrovice, u kojem je ostalo sve to (pozorište, bioskop) za čim novinarka kao žali.
Isto tako, vredelo bi pitati vrlu novinarku zbog čega se za severnu Mitrovicu zanima tek sada, posle poražavajućih posledica Briselskog sporazuma, a ne ranije, dok je ta ista severna Mitrovica punih 15 godina odolevala bukvalnim napadima s juga i čuvala snažno prisustvo srpske državnosti u okupiranoj pokrajini.
No, da se na kraju vratimo na temu. Na samom kraju one ankete na koju se uredništvo ”Danasa” poziva, čitaocima je postavljeno pitanje ”Kojim povodom biste otišli na Kosovo”. Ponuđeno je sedam odgovora. Jedan od tih sedam je: ”ne bih nikada otišao”. Taj odgovor izabralo je tek 12 odsto ispitanika. Čak i među ”Danasovim” čitaocima, dakle, tek je 12 odsto onih koji se ne bi zaputili na KiM, što u ogromnoj meri sasvim obesmišljava naslov o čak 60 odsto Srba koji posle bombardovanja nisu posetili okupiranu pokrajinu.
Osim okupatorskim prisustvom i neprijateljskom propagandom, Kosovo i Metohija je ugroženo i poražavajućom nebrigom srpskih sredstava izveštavanja. Nekad je ta nebriga izazvana nedostatkom osnovne odgovornosti, ali je nekada, kao u slučaju ”Danasa”, krajnje zlonamerna.
Kad smo već kod odlazaka na KiM, ko god kroči na okupirano područje, pa provede makar nekoliko sati u razgovoru sa tamošnjim Srbima i Srbiji odanim građanima, lako će uvideti koliko je stvarnost drugačija od one koju nameće ”Danas” – rekao je za KM Novine Miodrag Zarković koji je, kao što smo rekli, jedan od odličnih poznavalaca stanja na Kosovu i Metohiji ali i bio čest gost u vreme najvećeg terora nad Srbima na severu pokrajine od strane Zapada, šiptarskih separatističkih vlasti ali više od njih taj pritisak je dolazio iz Vlade u Beogradu.
Ništa od toga ne smeta redakciji „Danasa“ jer takva, a na ovaj način sasvim otvoreno, pokazuje da su etika i „dobra praksa“ njihovih novinara u stvari kršenje zakona, ponižavanje dostajanstva države Srbije i njenih građana pa čak i kršenje Međunarodnog prava koje se u ovim pritiscima ogleda u sasvim jasnom obliku!
Preko svega toga ova redakcija pod plaštom „interesovanja za život običnih ljudi“ u potpunosti negira i zatire svakodnevne probleme kosovskometohijskih Srba čiju slobodu, mogućnost da rade ili iole dostajnstveno žive, oduzimaju oni kojima ovakvim izveštavanjem polažu račune novinari ove redakcije koja je time zauzela stranu i aktivno učestvuje u terorisanju dela sopstvenog naroda za šaku evra kojima se finansiraju ovvakvi zlonamerni i kriminalni „medijski“ projketi.
(kmnovine.com)
http://www.kmnovine.com/2019/11/st.html
