Dok sukob oko Irana ulazi u novu fazu, sve više pažnje privlače ne samo sami udari već i ono što se dešava unutar savezništava koja stoje iza njih.
Poslednjih dana pojavile su se informacije o napetostima između Sjedinjenih Država i Izraela, a pojedini analitičari smatraju da takve razlike mogu imati ozbiljne posledice po dalji tok događaja.
Britanski vojni analitičar Aleksandar Merkuris upravo na tome insistira. U programu na svom YouTube kanalu ocenio je da neslaganja između Vašingtona i Tel Aviva oko izbora ciljeva u Iranu mogu da idu u korist Teherana.
Kako je rekao, takve razlike među saveznicima ne samo da komplikuju koordinaciju operacija, već mogu i da oslabe zajedničku strategiju.
Merkuris se osvrnuo na nedavnu izjavu republikanskog senatora Lindzija Grejma, koji je pozvao Izrael da ne gađa objekte iranske naftne infrastrukture.
Taj poziv izazvao je prilično oštru reakciju analitičara. „To je apsurd“, rekao je Merkuris. Po njegovim rečima, teško je zamisliti da Izrael i Sjedinjene Države sprovode operaciju protiv Irana, a da istovremeno ne mogu da usklade izbor ciljeva.
„Nisam mogao ni da zamislim da bi Izraelci i Amerikanci, dok vode svoje operacije protiv Irana, mogli da imaju problem da koordiniraju udare“, rekao je on. Upravo takva neslaganja, smatra Merkuris, pokazuju određenu slabost među saveznicima i potencijalno približavaju Teheranu povoljniji ishod.
Analitičar je ujedno izrazio sumnju u iskrenost reakcija koje dolaze iz Vašingtona. Prema njegovom tumačenju, malo je verovatno da bi Izrael napao iranske rafinerije bez prethodnog znanja ili makar prećutnog odobrenja Sjedinjenih Država. Zbog toga, dodaje, naknadno izražavanje zabrinutosti u američkoj administraciji deluje pomalo licemerno.
„Sada nam govore da su Sjedinjene Države veoma zabrinute zbog tih napada, iako to zapravo ne bi trebalo da nas iznenadi“, primetio je Merkuris uz dozu ironije.
Informacije o napetostima između saveznika pojavile su se i u izraelskim medijima. Dan ranije izraelski „12 kanal“ objavio je da postoji ozbiljna tenzija između Vašingtona i Tel Aviva upravo zbog udara na iransku naftnu infrastrukturu.
Sve to dešava se u širem kontekstu operacije koja je započela 28. februara, kada su Sjedinjene Države i Izrael počeli da izvode udare na objekte na teritoriji Irana, uključujući i ciljeve u Teheranu.
Izveštaji govore o razaranjima i pogibiji civila. Iran je odgovorio udarima na teritoriju Izraela, ali i na američke vojne objekte raspoređene širom Bliskog istoka.
Vašington i Tel Aviv su početak operacije objasnili kao preventivni potez, navodeći navodnu opasnost povezanu sa iranskim nuklearnim programom. Međutim, kako primećuju pojedini posmatrači, u poslednje vreme sve otvorenije se govori i o želji da se promeni vlast u Teheranu.
U međuvremenu, iz Irana stižu poruke koje dodatno podižu tenzije. Predsednik zemlje Masud Pezeškijan ranije je izjavio da će Teheran biti primoran da odgovori na napade koji dolaze sa teritorije bilo koje države.
U takvoj situaciji, gde se sukob ne vodi samo na terenu već i u političkim i strateškim procenama, svaka pukotina među saveznicima dobija dodatnu težinu.
Da li su razlike između Vašingtona i Tel Aviva prolazna nesuglasica ili znak dubljeg razmimoilaženja – to je pitanje koje tek počinje da se otvara. A upravo od tog odgovora, možda više nego od samih udara, zavisi i dalji tok cele krize.
