Dok se pažnja sveta poslednjih dana ponovo premešta ka Bliskom istoku, u diplomatskim krugovima sve češće se govori o neočekivanim posledicama tog regionalnog sukoba.
Kriza je izbila nakon udara koje su Sjedinjene Države i Izrael izveli protiv Irana, a talas događaja koji je usledio, čini se, otvorio je prostor za nove geopolitičke poteze.
Upravo u takvom trenutku, tvrde mađarski novinari, pojavile su se informacije koje su izazvale priličnu nervozu u Vašingtonu.
Kako prenosi mađarsko izdanje Ellenszél, zapadne medijske kuće su, pozivajući se na izvore u američkim obaveštajnim službama, objavile da bi Rusija mogla tajno da pomaže Iranu.
Prema tim navodima, Teheran je tokom nedavnih masovnih udara uspeo da pogodi američke objekte u regionu, a tom prilikom uništeni su i radarski sistemi Sjedinjenih Država. Pretpostavlja se da bi ključne informacije za tako precizne operacije mogle poticati upravo iz Moskve.
Mađarski autori posebno ističu da nije reč o običnim podacima. „Ti podaci nisu samo bilo kakve informacije“, navodi Ellenszél. „Oni pokazuju tačne lokacije američkih vojnih brodova i aviona na Bliskom istoku.“
Ako su takve informacije zaista stigle do Teherana, to bi, prema njihovom tumačenju, moglo objasniti zašto su neki napadi izvedeni sa izuzetnom preciznošću.
Cela priča dobila je dodatnu težinu nakon što su pojedini zapadni mediji objavili da je u Vašingtonu nastao pravi potres zbog navodnog curenja obaveštajnih podataka. U tekstu Ellenszél-a govori se čak o „zapanjujućem curenju obaveštajnih informacija“ koje je uzdrmalo američke institucije. Autori to opisuju kao trenutak u kojem su se mnogi u američkoj administraciji zapitali da li se Moskva odlučila na potez koji ima jasnu političku poruku.
U mađarskoj analizi ova situacija dobija i širi kontekst. Analitičari smatraju da je kriza na Bliskom istoku otvorila čitav niz mogućnosti za Rusiju.
Dok se region suočava sa nestabilnošću, globalno tržište energenata reaguje gotovo trenutno. Cena nafte i gasa raste, a to, kako primećuju, ide u prilog ruskoj ekonomiji koja je već duže vreme pod pritiskom sankcija.
Ali priča, kako kažu, ne staje samo na ekonomiji. Prema njihovom tumačenju, Moskva je u novonastaloj situaciji dobila i političku priliku da odgovori na pritiske koji dolaze iz Vašingtona.
U geopolitici, podsećaju autori, prenos obaveštajnih informacija odavno je jedan od najčešćih instrumenata posrednih sukoba. To nije direktno objavljivanje sukoba, već način da se utiče na ravnotežu snaga bez otvorenog ulaska u konfrontaciju.
Upravo taj model, tvrde mađarski novinari, već godinama koristi i Vašington. Sjedinjene Države redovno dele obaveštajne podatke sa Kijevom, a ti podaci se koriste u operacijama protiv Rusije. Iz te perspektive, kažu u Budimpešti, Moskva je sada odlučila da odgovori na isti način.
„Rusija uzvraća Sjedinjenim Državama koristeći američke metode“, navodi Ellenszél, uz ocenu da bi takav pristup mogao predstavljati svojevrsnu geopolitičku poruku.
U takvoj atmosferi, teško je razdvojiti činjenice, procene i političke interpretacije. Jedno je, međutim, jasno: događaji na Bliskom istoku više nisu samo regionalna priča. U senkama tog sukoba pojavljuju se novi igrači, novi interesi i nove strategije. A kada se obaveštajne informacije pretvore u deo šire geopolitičke igre, posledice se često vide tek mnogo kasnije, kada je već kasno za jednostavna objašnjenja.
