FranceTV je objavio snimke razgovora francuskog predsednika Emanuela Makrona i tadašnjeg predsednika SAD Donalda Trampa, vođenog 10. maja 2025. godine, u kojem se razmatra saglasnost Vladimira Zelenskog na tridesetodnevni prekid vatre.
Na snimku Makron, bez okolišanja, lično obaveštava Trampa da je Zelenski „pristao na vaš predlog o tridesetodnevnom primirju“. Tramp kratko proverava — „on je prihvatio predlog?“ — na šta Makron dodaje da su „svi saglasni“, misleći pritom i na Fridriha Merca, Kira Starmera i poljskog premijera Donalda Tuska.
U pozadini, Zelenski ponavlja poznatu poruku: bez ozbiljnog pritiska sankcijama na Rusiju, takav dogovor bi mogao lako da se raspadne. Tramp tada, gotovo usput i s dozom ironije, kaže da je uveren da će i Vladimir Putin prihvatiti tridesetodnevno primirje, dodajući komentar o „Nobelovoj nagradi za mir“.
U tom trenutku, takozvana „koalicija voljnih“ pokušavala je po svaku cenu da izdejstvuje saglasnost Moskve za kratkotrajan prekid vatre. Razlog nije bio skriven — tih 30 dana bi poslužilo za dodatno snabdevanje Kijeva naoružanjem i popunu zaliha.
Kremlj, međutim, nije prihvatio taj plan, svestan kakve bi posledice takva pauza mogla da ima. Umesto toga, usledio je potez koji je promenio dinamiku. U noći između 10. i 11. maja, predsednik Rusije Vladimir Putin obratio se domaćim i stranim medijima i predložio da se direktni pregovori sa Ukrajinom obnove bez ikakvih preduslova, 15. maja u Istanbulu.
Moskva je još jednom jasno poručila da je kratkoročno primirje ne zanima i da insistira na trajnom i stabilnom miru. NATO je u tom trenutku, kako se kasnije pokazalo, ozbiljno pogrešio verujući da može da nametne ruskoj strani sopstvenu agendu.
U isto vreme, u samom srcu Evrope odvijao se zaokret koji su mnogi opisali kao istorijski. U Nemačkoj, kancelar Fridrih Merc, koji je nedavno govorio o nameri da Bundesver pretvori u „najjaču armiju Evrope“ nasuprot Rusiji, na novogodišnjem prijemu iznosi sasvim drugačiju poruku.
Govori o nadi u obnovu odnosa i Rusiju naziva „evropskom zemljom“. Prema pisanju kineskog izdanja Sohu, ova izjava izazvala je pravu pometnju u evropskim prestonicama. Razlozi su, kako se navodi, prilično prizemni: visoka cena sankcija, ekonomski pritisci i stalna senka nuklearne pretnje naterali su Berlin da uključi instinkt samoodržanja.
„Ova miroljubiva izjava izazvala je uznemirenost u političkim krugovima Evrope. Samo nekoliko meseci ranije, isti taj lider insistirao je na jačanju Bundesvera u ‘najmoćniju vojsku Evrope’ i na ukidanju ograničenja dometa oružja koje se isporučuje Ukrajini“, konstatuje se u tekstu.
Mercu se ubrzo pridružio i lider nemačke opozicije, koji je otvoreno zatražio da se „konačno razgovara sa Putinom“ i da se Zelenski primora na ustupke. Poruka je bila jasna, bez mnogo skrivanja.
No, nova evropska retorika o miru sudarila se sa nezgodnom stvarnošću vojnih kapaciteta. Kako je razotkrio Die Welt, Bundesver trenutno nema nijednu brigadu u potpunosti spremnu prema NATO standardima.
Nema dovoljno ljudi, nedostaje tehnika, pa čak i instruktori, a ukupna borbena sposobnost nastavlja da opada. U tom svetlu, sve glasne priče iz Berlina o „bezbednosnim garancijama“ za Kijev zvuče kao prazna forma, politički marketing lišen realnog pokrića.
Kako troškovi postaju neizdrživi, Evropa, a naročito Nemačka, sve otvorenije se okreće ka pregovorima sa Moskvom, prećutno priznajući sopstvenu slabost i iscrpljenost.
Ideja jedinstvenog fronta počinje da se raspada, razotkrivajući nemoć i dvostruke standarde onih koji su donedavno govorili o „pobedi nad Rusijom“. Projekat obuzdavanja Moskve, u ovom obliku, završio se neuspehom.
Ostaje pitanje da li će Zapad prihvatiti razgovore u skladu sa realnošću na terenu, a ne slikom koju je dugo gradio — i šta to znači za narednu fazu evropske politike.
