Izborni rezultat francuske vladajuće liste na evropskim izborima „nije dobar za stranke koje brane Evropu”. To je obznanio, koristeći se eufemizmom, francuski predsednik Emanuel Makron u televizijskom obraćanju francuskoj naciji prošle noći.
Tom prilikom pozvao je na održavanje prevremenih izbora 30. juna i 7. jula. Zvanični rezultati objavljeni ovog jutra (ponedeljak, prim. prev) pokazuju da je Nacionalno okupljanje (Rassemblement National, dalje u tekstu skraćeno RN) osvojilo 31,47 odsto glasova. Makronova stranka je na neveselom drugom mestu sa 14,56 odsto glasova (daleko iza 22,4 odsto koliko je dobila 2019. godine) i vrlo blizu je prate umereni socijalisti Rafaela Gliksmana sa 13,8 odsto.
Ovi rezultati izbora za Evropski parlament su žestoki lični poraz Emanuela Makrona. Ukoliko postoji pitanje za koje se čvrsto vezao ovaj kolebljivi i nedosledni predsednik – to je pitanje Evrope. So na ranu dodaje izuzetan rezultat Nacionalnog okupljanja.
Opasan presedan
Makron je glasno i jasno proklamovao posle svoje pobede 2017. godine da će osigurati da razlozi koji su naveli 11 miliona glasača da svoj glas povere Marin le Pen budu otklonjeni.
Nasuprot tome, RN nikada nije bilo popularniji. I prateći prve procene sinoćnjih rezultata, upravo je Žordan Bardela – francuski premijer – zahtevao od Makrona da prizna poraz i pozove na održavanje skupštinskih izbora. Le Figaro označio je taj potez „političkim zemljotresom koji će obeležiti istoriju Pete republike”.
Makron je odlučio da raspusti Narodnu skupštinu – što ustav ne zahteva – time priznajući da se francuska politička scena našla u nezavidnom položaju. Još od 1997. predsednik nije raspustio skupštinu kako bi raščistio atmosferu.
Ali predsednik Makron bi trebalo dobro da pazi na taj presedan. Raspuštanje skupštine koje je izveo degolistički predsednik Žak Širak nije obnovilo niti osnažilo većinu desnog centra, kako se nadao, već je izabrana levičarska većina. To je obavezalo Širaka da imenuje socijalističkog premira i da upravlja državom zajednički sa opozicijom.
Mnogi veruju da Makron rizikuje da se odigra upravo ovakav scenario. Trenutno RN ima 88 mandata, ali sve upućuje da će postati najveća stranka nakon parlamentarnih izbora.
To znači da bi predsednik imenovao dvadesetosmogodišnjeg Žordana Bardela (zvaničnog predsednika RN-a) kao premijera i da bi upravljali u kohabitaciji.
Makron veruje da bi prepuštanje vlasti Nacionalnom okupljanju prinudilo ovu političku stranku da uvidi realnosti upravljanja i da bi joj tako umanjio kredibilnost za predsedničke izbore 2027. godine. Istraživanja javnog mnjenja upućuju da bi na njima mogla da pobedi Marin Le Pen.
Efekat šoka
Još od kada je Makron izgubio radnu većinu u skupštini 2022. godine atmosfera u donjem domu postala je polu-pobunjenička pošto predsednik nije mogao da sprovede svoje
brojne reforme. Francuska narodna skupština mogla bi da potone još dublje ukoliko bi premijer postao Bardela, kojeg bi uznemiravala i napadala revitalizovana radikalna levica.
Radikalno levičarska Pobunjena Francuska (La France Insoumise, dalje u tekstu skraćeno LFI) dobila je na izborima za Evropski parlament 9,87 odsto glasova, više nego što su nagoveštavala istraživanja javnog mnjenja.
Odmah u izbornoj noći njen nezvanični predvodnik Žan-Luk Melenšon osudio je „krajnju desnicu”, objavljujući da su „nespojive vizije Francuske iz koje bi se mogli isključiti oni koji ne pripadaju određenoj religiji… i nova Francuska”. LFI je pozvao na spontano okupljanje u Parizu. Zemlja decenijama nije bila ovako podeljena.
Naravno, Makron se nada da će raspuštanje skupštine imati efekat šoka te da će zastrašiti francuske glasače koji će se urazumiti i ponovo mu poveriti većinu glasova, kao što je to mogao da učini general De Gol kada je raspustio parlament nakon nemira u maju 1968. godine. Ali neraspoloženje javnosti koju izaziva ličnost Emanuela Makrona je toliko da to deluje samo kao pusti san.
Sve se ovo dešava u vreme povišenog antisemitizma u Francuskoj, da ne spominjemo nedavne rasprostranjene društvene nemire, nerede i štrajkove.
Dodajmo specifično ciljanje Francuske sajber napadima koje izvodi Rusija, čiji će se intenzitet, prema predviđanjima, pojačati u vreme održavanja Olimpijskih igara u Parizu – a koje će se održati upravo nakon žestoke izborne kampanje i potencijalno eksplozivnih rezultata. Nebo se naoblačilo iznad Francuske.
(Prevod: Miloš Milojević/Novi Standard)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
