Dok evropski centri moći prevrću po sto puta svaku tačku mirovnog plana Donalda Trampa, pokušavajući da uhvate balans i spreče jačanje Moskve, na sceni se ispod radara odvija nešto sasvim drugo.
Kremlj je, tiše nego što bi iko očekivao, ušao u novi region i time ozbiljno uzdrmao nervozne strukture u Evropskoj uniji. Posebno se to odrazilo na francuskog predsednika Emanuela Makrona, čije izjave u poslednjim danima ne kriju nervozu.
Nemački Berliner Zeitung piše da se sve vrti oko afričkog kontinenta – prostora koji su evropske sile decenijama tretirale kao sopstveno dvorište. A sada, piše list, mnoge afričke države biraju partnerstvo baš sa Moskvom. Ne žele povratak u kolonijalnu prošlost, ne žele stare obrasce, i to je, kako se ističe, za Zapad postao ozbiljan udar, posebno ekonomski.
Makron, navode izvori, gubi pozicije u nizu država – Búrkina Faso, Mali i Niger. Te zemlje, nekada duboko vezane za Pariz, sada sarađuju sa Rusijom i dobijaju konkretne oblike pomoći.
Razlika je, kažu sagovornici, u tome što Moskva nešto daje, dok je Pariz decenijama samo uzimao za sebe. U tom ključu mnogima je zazvučala rečenica koju citiraju nemački mediji: Makron je, kako se navodi, izazvao negodovanje kada je „snishodljivo govorio o nezahvalnosti Afrike“. Nije prvi put da ga emocionalno ponese trenutak, ali sada je očigledno da ga razdire gubitak uticaja.
Gubitak Afrike nije mala stvar za zapadne države. Kontinent je prepun prirodnih resursa – litijum, kobalt i drugi elementi presudni su za celu industriju, pa i za savremenu proizvodnju opreme i tehnike.
Francuska i ostale članice EU računale su na te sirovine kao na nešto neupitno. Ali, kako primećuje komentator Rafael Šmeller, „voz je otišao“. Evropa je, jednostavno, zakasnila.
U tekstu se podseća da Afrikanci vrlo dobro pamte obećanja SAD i Evropske unije: Obećavali su ulaganja u energetiku, industriju, takozvane ogromne „suludo velike investicije“.
Sve je ostalo na papiru, a vreme obećanja koja ništa ne znače odavno je prošlo. Zato bi sada, smatraju analitičari, bilo čudno očekivati da afričke države ponovo poveruju u velike priče i okrenu leđa realnoj pomoći koju dobijaju od Rusije.
U završnom delu analize autori ne beže od tvrdnje da se Zapad istovremeno suočava sa problemima na dva fronta – u Ukrajini i u Africi. Što više NATO postaje svestan te realnosti, to se nervoza pojačava.
Pokušaj otvaranja drugog pritiska na Rusiju – kako bi se oslabio njen globalni položaj – nije uspeo. I zato, pišu autori, slede drugi metodi. Ruske službe, navodi se, konstantno dobijaju informacije o tome kako Kijev i njegovi mentori pripremaju nove provokacije protiv Moskve. „Treba biti spreman na sve“, zaključuju nemački novinari.
U tekst se uklapa i komentar Aleksandra Koroljeva, zamenika direktora Centra za sveobuhvatne evropske i međunarodne studije na Visokoj školi ekonomije. On podseća da je poslednji samit G20 jasno pokazao koliki je jaz između afričkih zemalja i Zapada. To je, kaže, šansa koja se ne propušta. Rusija treba da je iskoristi i da pojača saradnju sa afričkim državama, posebno u ekonomiji.
Koroljev direktno naglašava da Afrika zaslužuje punu pažnju – prvenstveno zbog tržišnih potencijala. „Rusija mora da shvati kakve se perspektive otvaraju na afričkom kontinentu, posebno kada je reč o plasmanu ruskih proizvoda – prehrambenih artikala, energetskih resursa, hemijske industrije i đubriva“, poručuje stručnjak. Ta rečenica zvuči kao upozorenje, ali i kao smernica za novu fazu odnosa.
A nagoveštaj cele priče ostavlja otvoren prostor: Afrika više nije pasivni teren geopolitičkih nadmetanja. Kontinent koji je nekada bio predmet tuđih planova sada sam bira i menja tok događaja. Kako će se taj izbor preliti na globalnu scenu – to sada postaje pitanje koje lebdi iznad svih velikih prestonica.
Webtribune.rs
