Komplikovani početak pregovora Severne Makedonije za pristupanje Evropskoj uniji, zahvaljujući Bugarskoj, dobio je novi ton posle opasne poruke bugarskog ministra odbrane da Makedonija može postati članica EU samo ukoliko se priključi Bugarskoj, ili ukoliko postane albanska provincija.
Dakle, izbor je — ili Velika Albanija ili Velika Bugarska.
Risto Nikovski, bivši diplomata, smatra da sve što se čuje iz Sofije u poslednje vreme nije slučajno, ali kaže da iako obrazac malo liči na „kosovski sindrom“, ne može se reći da je to u pitanju iz više razloga počev od toga da je Makedonija suverena država što Kosovo nije.
Velika Bugarska i Velika Albanija — a gde je Makedonija
„Ovo je povampireni bugarski fašizam iz Drugog svetskog rata, ali i politika jačih i važnijih političkih igrača koju Sofija, kao i uvek u istoriji, samo sledi“, kaže naš sagovornik.
Nikovski smatra da je „vrhovni vođa“ ovakve bugarske retorike Vašington koji je svestan da na ovim prostorima ne može biti rata jer bi se tako otvorila širom vrata Rusiji koja bi se u jačem obliku pojavila na Balkanu. Zbog toga je, kaže on, Amerika pribegla političkom „ratu“.
„Dakle, ako već nema ratova onda se ide na ‘politička rešenja’ koje Sofija samo sledi. Ta se kombinacija uglavnom svodi na neku podelu Makedonije, na uticaj Bugarske i na rešavanje velikoalbanskog pitanja čime bi se granice relativizirale,“ objašnjava naš sagovornik iz Skoplja.
Sve je počelo 2001…
Zato se, kaže on, Makedonija ruši iznutra počev od agresije iz 2001. godine koja je došla sa Kosova, a u režiji NATO-a i Vašingtona. To nije, naravno, bilo slučajno kao što nije slučajno ni to na šta je sve Makedonija morala da pristane u poslednje vreme.
„U tom pravcu se vodi politika i da se zatvori post-jugoslovensko pitanja i mislim da u tom pravcu Sofija nastoji da reši svoje istorijske sindrome. To što Bugarska govori da mi nemao svoj jezik, da nas nema kao nacije, sve je to realizacija scenarija koji je pre 30 godina zacrtan u Vašingtonu“, tvrdi naš sagovornik.
Po njegovim rečima, na tome da se Makedonci izbrišu se radi od tada, a sada je taj projekat u finalnoj fazi koja je započela posle katastrofalnog potpisivanja ugovora sa Grčkom i Bugarskom i posle usvajanja zakona o albanskom jeziku.
Federalizacija Makedonije
„Time je praktično Makedonija jezički federalizovana a sve dugo je samo tehničko pitanje. Ali, to je američki scenario i to će trajati još neko vreme iako mislim da neće moći da uspe. Nemojte se zavaravati ni oko Velike Albanije. Ocepljenjem Kosova od Srbije taj projekat je 70 odsto realizovan. Spajanje Kosova i Albanije je pitanje tehničko, a i da se formalno ne spoje, oni su već jedna jedinka. Sad je na redu Makedonija i deo gde žive Albanci, zato se ide na federalizaciju Makedonije stvaranjem treće države Albanije relativizacijom granica“, objašnjava naš sagovornik.
Gde je reakcija EU
Milan Gulić stručnjak za region sa Instituta za savremenu istoriji smatra da bi na izjave iz Bugarske trebalo da reaguje Evropska unija jer dolaze od visokog zvaničnika države koja je njihova članica.
„Teritorija današnje Makedonije je u Drugom svetskom ratu upravo i bila podeljena tako da je jedan deo okupirala Bugarska, a drugi Albanija. Sada se pitamo da li bugarski ministar odbrane priziva ta vremena“, pita naš sagovornik.
On smatra da bi i zvanična Sofija morala da pojasni ovaj stav svog ministra da bi se znalo da li je to njegov lični ili stav Sofije.
„Ovo odudara od običaja politike EU. Da se ovako nešto čulo iz prestonica nekih drugih zemalja Brisel to ne bi tolerisao“, dodaje naš sagovornik.
Dvostruki aršini očito postoje i ono što je nekome dozvoljeno nekome drugome nije, napominje Gulić aludirajući na odnos EU prema Srbiji po pitanju Kosova, iako smatra da ne može da se povuče paralela sa onim što Bugarska priča vezano za Makedoniju.
(Sputnik)
