Nakon duge pauze deluje da je Evropska unija ponovo voljna da priča o proširenju svojih granica, piše “Fajnenšel tajms”.
Kako navode, iako se radi na tome da bivše jugoslovenske republike ispune sve potrebne uslove za pridruživanje, izgledi da će se to dogoditi su daleki.
Britanski list navodi da je „od 2004. godine došlo do zamora od proširenja EU na istok“.
[adsenseyu1]
„Danas u Evropskoj uniji postoji zamor od proširenja. Problemi zbog migracija izazvali su ogorčenje među biračima, koji su izgubili poverenje u sposobnost zvaničnog Brisela da postigne bilo šta sem puke borbe sa ekonomskim problemima“, ističe list.
List dodaje da uključivanje postkomunističkog istoka u EU ipak ostaje jedno od njenih najvećih dostignuća, kao i da je i dalje u interesu svih strana da ulazak u EU bude realna perspektiva za balkanske zemlje u kojima su mnogi, nakon tolikih godina čekanja, postali veoma sumnjičavi po pitanju iskrenosti Brisela.
Međutim, činjenica je da nijedna od bivših sržava SFRJ ne ispunjava kriterijume za članstvo, navodi se u tekstu.
[adsenseyu4]
„Evropska komisija je jasno istakla probleme koji su karakteristični za ove države, a to su uzurpacija vlasti, veze država sa organizovanim kriminalom, korupcija na svim nivoima, kao i gušenje slobode govora. Da ne pominjemo to što nijedna od ovih država ne može da se nazove funkcionalnom tržišnom ekonomijom”, piše „Fajnenšel tajms“.
FT ističe da je jedan od glavnih argumenata zemalja Zapadnog Balkana za članstvo u EU taj što su potpuno okružene zemljama Unije.
„Obećanja o članstvu aktivirala su niz teških odluka koje su zemlje Zapadnog Balkana donele kako bi postale deo EU. Na primer, Srbija je napravila ozbiljne ustupke u vezi Kosova. Međutim, put ulaska u EU ostaje veoma dug, a u međuvremenu se uticaj EU smanjuje. Danas je samo 26 odsto Srba za ulazak u Evropsku uniju”, piše britanski list.
[adsenseyu1]
„Fajnenšel tajms“ upozorava i da „Rusija i Turska spremno čekaju da zauzmu mesto EU ako Unija odustane“.
Predsednik EK Junker podvukao je da je 2025. samo „indikativni datum“ za ulazak balkanskih zemlja u EU i napomenuo da će se „realna perspektiva ocenjivati u skladu sa njihovim realnim napretkom“.
„Teoretski, neka od ovih zemalja može prestići druge na putu ka EU tokom tog perioda. Tu se pre svega misli na to da EU prepozna napredak Albanije i prekine sve teorije o navodnom favorizovanju Srbije na putu ka članstvu“, piše list.
Uz to, treba pohvaliti hitni zahtev Brisela da se što pre reše teritorijalni sporovi pre ulaska u EU – status Kosova i nesuglasice između Makedonije i Grčke oko imena, navodi FT.
„Bilo bi nezamislivo unutar EU izdržati ovakve sukobe ili opasne etničke napetosti koje ih hrane. Treba videti ima li Evropska unija mehanizme za mirno rešavanje sporova. Međutim, od vitalne je važnosti da njena vrata ostanu otvorena za susede koji su iskreno posvećeni njenim vrednostima, zaključuje FT.
[adsenseyu4]
Referendum ili izbori
Podsećamo, predsednik Aleksandar Vučić izjavio je, na konferenciji za medije sa Johanesom Hanom, da su pred Srbijom velike prepreke, o kojima će morati građani da odluče.
Kako kaže, reč je o “planinama prepreka“, a istakao je pre svega pitanje Kosova i Metohije, kao i granice sa BiH i Hrvatskom.
“Da li su to za nas lake prepreke? Nisu, kao Himalaji su, ali ne bismo bili prvi koji su se popeli na Mont Everest“, istakao je Vučić.
Vučić je tu istakao i da je reč o “toliko krupnim pitanjima da će građani morati da se izjasne o njima“.
(B92,Tanjug)[adsenseyu5][adsenseyu5]
