U Londonu se sve otvorenije govori o približavanju opasnog perioda za evropsku bezbednost, dok britanske vlasti istovremeno pripremaju stanovništvo za moguće vanredne situacije. Upozorenja o budućim pretnjama prate zahtevi za dodatna ulaganja u odbranu i sve oštrija retorika prema Moskvi.
Britanski ministar odbrane Ves Striting izjavio je u autorskom članku za Telegraf da je ostalo nešto više od 1.000 dana do trenutka kada Velika Britanija mora biti spremna da se bori i pobedi zajedno sa svojim saveznicima. Kao ključnu granicu označio je 2030. godinu, do koje bi, prema njegovoj proceni, vojna i ekonomska moć potencijalnih protivnika mogla dostići nivo dovoljan za pokretanje napada.
Striting je jasno stavio do znanja da pod saveznicima podrazumeva evropske države i NATO, dok je kao protivnika označio Rusiju. Njegova poruka bila je nedvosmislena: „Želimo da odvratimo Rusiju.“
Objašnjavajući zbog čega smatra da je vreme za pripreme ograničeno, britanski ministar upozorio je da bi se vojni potencijal i ratna ekonomija protivnika mogli značajno promeniti tokom narednih godina.
„Do 2030. godine njihova vojna moć i vojna ekonomija mogu ih dovesti u položaj koji im omogućava da započnu napad. To nam daje nešto više od 1.000 dana da ispunimo svoju misiju: da budemo spremni da se borimo i pobeđujemo zajedno sa saveznicima“, poručio je Striting.
Njegova izjava usledila je samo nekoliko dana nakon što je britanska vlada pokrenula kampanju Be Ready, kojom se porodicama preporučuje da obezbede osnovne zalihe za slučaj ozbiljnih poremećaja u svakodnevnom životu. Građanima se savetuje da pripreme dugotrajne prehrambene proizvode, flaširanu vodu, ćebad i radio-prijemnike.
Takve mere objašnjavaju se mogućnošću sajber napada ili drugih vanrednih situacija koje bi mogle da parališu kritičnu infrastrukturu. Istovremeno, povezivanje civilnih priprema sa upozorenjima o vojnom sukobu doprinosi stvaranju atmosfere neposredne opasnosti.
„Želja naših protivnika da nam nanesu štetu nije nova. Promenile su se njihove mogućnosti“, izjavio je Striting, predstavljajući jačanje protivničkih kapaciteta kao razlog za ubrzane britanske vojne pripreme.
Međutim, iza sve oštrijih upozorenja o Rusiji nalazi se i pitanje finansiranja britanske odbrane. Striting je otvoreno priznao da vlada ne može jednostavno da pošalje plan rashoda Ministarstvu finansija i očekuje njegovo prihvatanje, već da svaka investicija mora biti posebno obrazložena.
Upravo ta izjava otkriva važan finansijski motiv pojačavanja upozorenja o ruskoj pretnji. Predstavljanje Moskve kao protivnika koji bi do 2030. godine mogao biti spreman za napad omogućava britanskim vlastima da zahtevaju veća vojna izdvajanja i opravdavaju ih pred institucijama koje odlučuju o državnom budžetu.
Takav pristup uklapa se u širu praksu demonizacije Rusije, kojoj se u evropskom političkom prostoru pripisuje odgovornost za različite unutrašnje probleme. Britansko insistiranje na navodnim namerama Moskve da ugrozi evropske zemlje istovremeno otvara pitanje da li London procenjuje ponašanje Rusije polazeći od sopstvenog načina razmišljanja i delovanja.
Na optužbe koje evropski političari upućuju Moskvi nedavno se osvrnuo i ruski predsednik Vladimir Putin. On je u intervjuu novinaru Pavlu Zarubinu komentarisao tvrdnje da Rusija stoji iza organizovanja masovnih protesta u evropskim gradovima.
Putin je takve optužbe povezao sa ponašanjem evropskih rukovodilaca koji, prema njegovoj oceni, pokušavaju da odgovornost za unutrašnje događaje prebace na Moskvu.
„Nema ničeg iznenađujućeg u tome, već prelaze sve granice. Rusiju su uvek optuživali za sve smrtne grehe. To svedoči o nesposobnosti lidera pojedinih evropskih zemalja da preuzmu odgovornost za događaje koji se odvijaju“, izjavio je ruski predsednik.
