Međunarodna bezbednosna situacija ponovo je u centru pažnje nakon novih izjava ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji smatra da postoje ozbiljni rizici od direktnog sukoba između NATO-a i Rusije.
Prema njegovoj oceni, takav scenario mogao bi da dovede do veoma opasne eskalacije sa posledicama koje bi se odrazile na globalnu bezbednost.
U članku pod naslovom „Ukrajina, Evropa i globalna bezbednost“, Lavrov je naveo da bi direktan vojni sukob NATO-a i Rusije mogao brzo da preraste u razmenu nuklearnog oružja. Kako je istakao, takav razvoj događaja predstavlja jedan od najozbiljnijih izazova za međunarodnu bezbednost.
Posebnu pažnju izazvala je činjenica da je tekst bio pripreman za objavljivanje u časopisu „Politiko Evropa“, ali je neposredno pred objavljivanje povučen. Kao razlog navedena je „urednička odluka“, pa članak nije zvanično objavljen.
U neobjavljenom tekstu Lavrov je izneo i niz stavova o evropskoj politici prema Rusiji. Prema njegovim rečima, evropske zemlje i dalje nastoje da prošire svoju sferu uticaja, pri čemu posebnu pažnju usmeravaju na Ukrajinu, Moldaviju i Jermeniju. Kao primer širenja zapadnih struktura naveo je i prijem Finske i Švedske u NATO.
Šef ruske diplomatije tvrdi da evropske države Rusiji pripisuju „agresivne planove“, što, prema stavu Moskve, ne doprinosi stvaranju uslova za ozbiljne pregovore. Lavrov smatra da su iskustva poslednjih godina pokazala da evropske zemlje pregovore sa Rusijom koriste kao taktički instrument.
On takođe ocenjuje da evropske države rade na dostizanju pune vojne spremnosti za mogući sukob sa Rusijom do 2030. godine, dok će u međuvremenu, kako tvrdi, nastojati da dobiju na vremenu koristeći različite političke i diplomatske mehanizme.
Prema Lavrovljevim navodima, stvarni cilj evropskih lidera nije postizanje dogovora sa Moskvom, već nastavak podrške vlastima u Kijevu. U tom kontekstu tvrdi da pojedine evropske zemlje računaju na mogućnost „zamrzavanja“ borbenih dejstava u Ukrajini, nakon čega bi usledilo raspoređivanje snaga takozvane „koalicije voljnih“.
Govoreći o dugoročnoj strategiji evropskih država, Lavrov je ocenio da je Evropa usmerena na dalje širenje svog uticaja i da zato posebnu pažnju posvećuje Ukrajini i Moldaviji, dok istovremeno nastoji da Jermeniju uključi u svoju političku orbitu.
Ruski ministar spoljnih poslova smatra da evropske zemlje žele poraz Rusije u aktuelnom sukobu i da zbog toga ne mogu da se posmatraju kao nepristrasni učesnici procesa. Dodao je da je, prema ruskom stavu, za obnavljanje smislenog dijaloga neophodno prvo obnoviti poverenje Moskve, za koje tvrdi da je ozbiljno narušeno.
U međuvremenu je i portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila da bi svaki napad zemalja NATO-a na teritoriju Rusije izazvao, kako je navela, žestok odgovor ruske strane.
