Koliko god se teorija o Mesecu kao svemirskom brodu može na prvi pogled činiti preteranom, razmislite o tome na koji se način u taj model uklapaju sve Mesečeve misterije
Dr Robert Džastrou, prvi direktor NASA-inog Odbora za istraživanje Meseca (engl. Lunar Exploration Committee) nazvao ga je ,,Rosetinim kamenom među planetama”. Naučnici su se nadali da će, proučavajući sistem Meseca, razrešiti neke od misterija nastanka naše planete i Sunčevog sistema u celini.
[adsenseyu1]
Međutim, posle šest spuštanja na Mesec naučnik i novinar Erl Ubel izjavio je: „…Mesečev Rosetin kamen ostaje misterija. Mesec je složeniji nego što je to iko očekivao. To nije neka jednostavna bilijarska kugla zamrznuta u prostoru i vremenu, kao što su to mislili mnogi naučnici. Iako su, zahvaljujući stenama i podacima koje je Apolo doneo, neka pitanja dobila odgovor, pojavile su se desetine novih misterija, od kojih neke zaista oduzimaju dah.”
Mesec svemirski brod
U julu 1970. dva ruska naučnika, Mihail Vasin i Aleksandr Šerbakov, su objavili u sovjetskom časopisu članak u čijem se naslovu pitaju da li je Mesec proizvod neke inteligencije.
„Izneli su teoriju prema kojoj Mesec nije potpuno prirodno nastao, nego je asteroid kojeg su u dalekim delovima svemira, pre ko zna koliko vremena, izdubila neka inteligentna bića čija je tehnologija bila daleko naprednija od naše današnje.“
Svojim velikim mašinama su topili stene i unutar Meseca oblikovali velike šupljine, a tako nastao materijal razbacivali po njegovoj površini. Zaštićeni unutrašnjom ljušturom, poput nekog brodskog korita, kao i spoljašnjom ljušturom, oblikovanom od metalima bogatih otpada stena, tim divovskim brodom su upravljali svemirom i konačno ga smestili u orbitu oko Zemlje.
U svom članku si Vasin i Šerbakov napisali: „Napuštajući tradicionalni ,,zdravorazumski” put uronili smo u priču koja se u početku činila kao neobuzdana i neodgovorna fantazija. Ali, što smo dublje upoznavali sve informacije koje je čovečanstvo sakupilo o Mesecu bili smo sve uvereniji da našu pretpostavku ne poriče ni jedna jedina činjenica. Osim toga, upravo se u kontekstu ove naše nove hipoteze mogu objasniti i mnoge dosadašnje Mesečeve enigme.”
Mesečeve misterije
Koliko god se teorija o Mesecu kao svemirskom brodu može u početku činiti preteranom, razmislite o tome na koji način se u taj model uklapaju sve Mesečeve misterije.
Njome bi se moglo objasniti i zbog čega dokazi govore da je Mesec mnogo stariji od Zemlje, a možda i čitavog našeg Sunčevog sistema i zbog čega na njemu postoje tri odvojena sloja, pri čemu su najgušći materijali u spoljašnjem sloju, upravo kako bi se to moglo očekivati od oplate svemirskog broda. A moglo bi se objasniti i zbog čega se na Mesečevoj površini voda nije pronašla ni u tragovima, iako postoje dokazi kako je duboko u njegovoj unutrašnjosti ima.
Dalje, ta bi teorija mogla pružiti objašnjenje za Mesečeva mora i neobične maskone, moguće ostatke mašina kojima se dubio Mesec. Ideja o veštačkom satelitu mogla bi razjasniti i neobične ritmičke pojave poput lunotresa, jer na isti način, zbog Zemljinog privlačenja, reaguju i drugi veštački objekti. Izvor primećenih oblaka gasa mogla bi biti veštačka oprema ispod Mesečeve površine.
Beleška o autoru:
Džim Mars (1943. – 2017.; Teksas, SAD) bio je istaknuti i nagrađivani istraživački novinar i pisac. U proteklim godinama je objavio više članaka u časopisu NEXUS, a u Australiji i Evropi održavao je predavanja na NEXUS konferencijama.
(nexus-svjetlost.com)
