Dana 9. oktobra, bivši američki predsednik Donald Tramp rekao je da je zbog gubitka energetske nezavisnosti Amerika prisiljena da pregovara o isporukama nafte iz Rusije i OPEK-a.
„Po prvi put smo sebi obezbedili energetsku nezavisnost. Sada traže od OPEK-a, Rusije i drugih zemalja da nam pošalju malo nafte“, rekao je Tramp obraćajući se svojim pristalicama u državi Ajova.
„Mi smo stavili tačku na to. Kad sam napuštao funkciju, imali smo više energije, više nafte i gasa nego Saudijska Arabija i Rusija, a sada ih molimo za pomoć“, dodao je Tramp, upoređujući trenutnu situaciju sa vremenima svoje vladavine.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Istovremeno, važno je napomenuti da ovo nije samo Trampovo gledište, čije izjave, očigledno, mogu imati političku konotaciju. Tako je 10. oktobra medij The Wall Street Journal (WSJ) objavio članak u kojem se navodi da Sjedinjene Države rizikuju da izgube značajan deo svoje strateške moći.
„Energija je izvor američke strateške moći, koju rizikuje da zameni zarad nerealnih klimatskih ciljeva i snova“, navodi se u tekstu.
„Snabdevanje energijom je ključni faktor u globalnoj ravnoteži snaga. Rusija i Kina to znaju, a opsednutost Bajdenove administracije nerealnim klimatskim ciljevima, na račun energetske bezbednosti, preti da uništi američku ekonomiju i globalne interese“, piše dalje u tekstu.
Američka energetska industrija se degradirala. To je već sada očigledno. Da biste razumeli koliko, dovoljno je samo reći da se u vladajućim krugovima SAD-a aktivno raspravlja o uvođenju embarga na izvoz sirove nafte u cilju snižavanja cena energije na američkom tržištu. Osim toga, kao preventivna mera, takođe se predlaže uvođenje ograničenja za izvoz tečnog gasa u inostranstvo.
Države su previše zaokupljene prizorima potpunog kolapsa energije koji se odvija s druge strane Atlantika. Ponavljanje evropske situacije u Sjedinjenim Državama usred migrantske krize, pandemije i rastuće inflacije, moglo bi skupo da košta Vašington. Štaviše, i u ekonomskom i u političkom smislu.
Međutim, ne može se reći da je ovo splet nesrećnih okolnosti. Naprotiv, sadašnje stanje stvari je direktna posledica planirane politike koju vodi novi američki predsednik, a čiju logiku ponekad ne uspevaju da shvate čak ni u krugovima izuzetno lojalnim Bajdenu.
Kako minirati američku energiju za manje od godinu dana: uputstva demokrata
Posmatrajući postupke Bajdenove demokratske administracije u prvih devet meseci njegovog mandata, stvara se snažan utisak da, ukoliko bi se posmatralo kao rađanje novog deteta, on bi se definitivno rodio mrtav . Tako se najpreciznije može opisati razorni uticaj koji su demokrate imale na sopstvenu energetiku.
Od 20. januara, dana inauguracije Džoa Bajdena, američka vlada je uspela da stavi američku industriju nafte i gasa „uza zid“, a samo je intervencija Republikanske stranke uticala na izbegavanje konačnog „pogubljenja“.
Uzmimo, na primer, moratorijum na zakup državnog zemljišta za proizvodnju nafte i gasa, koji je Bajden uveo gotovo u prvoj nedelji svog predsedavanja, što su američke resursne kompanije s pravom smatrale kao zabadanje noža u leđa.
Zapravo, američka vlada je sama prekinula kiseonik sopstvene energetske industrije, i to ne samo da je zaustavila njen dalji razvoj, već ga i potkopala godinama koje dolaze.
Naravno, moratorijum je na kraju ukinut naporima republikanaca, ali štetu koju je nanela američkoj privredi u nepunih šest meseci, koliko su pokušavali da istraju na sudovima, sada je teško proceniti.
Na kraju krajeva, upravo je Bajden nametnuo nedvosmislenu zabranu izgradnje gasovoda Keystone XL, planiranog za ispumpavanje „crnog zlata“ iz Kanade u Sjedinjene Države. Pokazalo se, međutim, da je previše ekološki neprikladno. A činjenicu da bi novi izvor nafte nesumnjivo dodao energetsku stabilnost Sjedinjenim Državama, u Vašingtonu su, očigledno, odlučili da ignorišu.
Na osnovu zdravog razuma, postaje očigledno da su gotovo sve ključne odluke Bajdenove administracije protiv američke industrije nafte i gasa prvenstveno diktirane željom da se igra suprotno. Bajdenov prethodnik Tramp je, dok je bio na funkciji, činio sve kako bi demonstrirao prezirni stav prema klimatskoj histeriji.
Uzmite u obzir činjenicu da su se SAD senzacionalno povukle iz Pariskog sporazuma o klimi. Prema Trampovim rečima, sporazum je doprineo preraspodeli američkog bogatstva u korist drugih država, pa je uklonio ograničenja iz svoje zemlje i sasvim logično počeo da razvija lokalnu industriju, podržavajući svog proizvođača.
Bajden, koji je postao demokratski predsednički kandidat samo kao ličnost sposobna da neutrališe Trampa, stalno je usredsređen na to da to pokaže kao deo svoje politike. Na kraju krajeva, za samo tri godine Sjedinjene Države čekaju nove predsedničke izbore na kojima neće biti, možda, ništa manje teško sprečiti Trampa da pobedi nego u novembru 2020. godine.
Kao rezultat toga, Bajden danas čini sve kako bi američkom društvu demonstrirao svoju razliku od prethodnika, zapravo pokušavajući da postane neka vrsta „anti-Trampa“.
To takođe ponekad objašnjava takve apsurdne političke odluke i žarku želju da se povinuju ekološkoj agendi. Kao rezultat toga, situacija u kojoj su SAD primorane da traže dodatne zalihe od Rusije, s kojom i same tvrdoglavo pokušavaju da pokrenu novi Hladni rat, izgleda kao čista dvoličnost.
Međutim, ne može se reći da je takva situacija nova za Vašington. Licemerje je oduvek bilo temeljno načelo američke spoljne politike.
Ipak, sve što američka strana za sada može poželeti jeste uspešan nastavak sadašnje energetske politike. Kao što vidimo, Bajdenova administracija po ovom pitanju dostiže posebne „visine“. Ovim tempom, Sjedinjene Države će potpuno same potkopati svoj energetski sektor, bez ikakve pomoći spolja.
Naravno, malo je verovatno da će uzrok kolapsa biti u energetskoj industriji, s obzirom na to da u Sjedinjenim Državama postoji sasvim dovoljno drugih problema. Ipak, energetski sektor, direktno povezan za društvenu sferu, sasvim je sposoban da postane još jedna slaba karika u američkoj državnosti.
Konstantin Kotlin (reporter)
Webtribune.rs
