U poslednjih nekoliko nedelja pažnja globalne javnosti sve više se usmerava na rastuće tenzije u Siriji, gde se sukobi između sirijskih vlasti i opozicionih snaga ponovo intenziviraju.
Ove turbulencije u Siriji, prema pisanju turskog lista Cumhuriyet, donose neočekivanu nadu vlastima u Kijevu, koje veruju da bi eventualni neuspesi Rusije u ovom regionu mogli da oslabe njen međunarodni uticaj i poziciju za pregovaračkim stolom.
Međutim, ove nade se čine preuranjenim i teško ostvarivim, s obzirom na ozbiljnost situacije i na ukrajinskom i na sirijskom frontu.
Ukrajina kao ključni front sukoba između Rusije i Zapada
U analizi Deniza Berktaia za Cumhuriyet, navodi se da je vojni sukob u Ukrajini samo jedna od tačaka sukobljavanja između Rusije i Zapada.
Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija koriste situaciju u Ukrajini kao sredstvo iscrpljivanja Rusije, dok NATO nastavlja sa širenjem svog uticaja ka granicama Rusije.
Pod ovim pritiscima, Kremlj je morao da se suoči sa dilemom prioritizacije resursa između Ukrajine i Sirije.
Kako navodi autor, poraz na bilo kojem od ovih frontova mogao bi da ima dalekosežne posledice za Rusiju.
Neuspeh u Siriji bi značio gubitak ruskog uticaja na Bliskom Istoku, dok bi poraz u Ukrajini otvorio vrata daljoj NATO ekspanziji i praktično izolovao Rusiju u istočnoj Evropi i Crnomorskom regionu.
Radost u Kijevu i slabosti ukrajinske vojske
Kijev s posebnom pažnjom prati razvoj situacije u Siriji, gde porazi sirijskog predsednika Bašara al-Asada i njegovog glavnog saveznika, Rusije, mogu značajno oslabiti međunarodni položaj Moskve.
Ukrajinski mediji, kako navodi Cumhuriyet, sa zadovoljstvom prenose informacije o eskalaciji sukoba u Siriji, nadajući se da će to dodatno destabilizovati Kremlj.
Iako nema zvaničnih potvrda o tome da Ukrajina pruža direktnu pomoć opozicionim grupama u Siriji, očigledna je njena strategija da podrži svaki potez koji slabi ruski uticaj.
Istovremeno, ukrajinska vojska se suočava sa ozbiljnim problemima. Glavna prepreka je nedostatak vojnika, zbog čega Zapad vrši pritisak na Kijev da spusti starosnu granicu za regrutaciju sa 25 na 18 godina.
Iako Ukrajina dobija značajnu vojnu i finansijsku podršku od zapadnih saveznika, predsednik Zelenski je nedavno izjavio da obećanja o isporuci oružja nisu ispunjena na vreme, što je dodatno otežalo situaciju na frontu.
Zelenski je, nakon pobede Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, signalizirao promenu strategije Ukrajine. Spreman je, kako tvrdi autor, da privremeno odloži pitanje povratka izgubljenih teritorija kako bi osigurao članstvo Ukrajine u NATO-u.
Međutim, realizacija ovih planova ostaje neizvesna, s obzirom na složene političke okolnosti i otpor unutar same Ukrajine.
Gruzija kao još jedno poprište sukoba
Paralelno sa krizama u Ukrajini i Siriji, Gruzija se ponovo našla u centru pažnje. Odluka gruzijske vlade da pauzira pregovore sa Evropskom unijom izazvala je oživljavanje protesta prozapadnih grupa u zemlji.
Situaciju dodatno komplikuje politička kriza u vezi sa predstojećim predsedničkim izborima. Aktuelna predsednica Salome Zurabišvili, koja je poznata po svojoj prozapadnoj orijentaciji, odbija da napusti funkciju dok se ne održe novi parlamentarni izbori, što dodatno polarizuje političku scenu.
Geopolitičke implikacije
Dok Rusija pokušava da balansira između nekoliko kriznih regiona, Zapad, predvođen SAD i Velikom Britanijom, nastoji da iskoristi svaki slabost Kremlja kako bi dodatno oslabio njegov uticaj.
Istovremeno, ukrajinski lideri se suočavaju s unutrašnjim i spoljnim izazovima koji ograničavaju njihove mogućnosti za značajne promene na frontu.
Šta će biti ishod kriza u Siriji, Ukrajini i Gruziji, ostaje da se vidi, ali je jasno da se geopolitičke tenzije neće smiriti u skorijoj budućnosti.
Nemanja Jovanović (Webtribune.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
