Piše: Vladimir Đukanović
Kad takve neka strana agantura stavi pod svoje, spremni su na sve, što su u prethodnih nekoliko dana i pokazali
Decenijama unazad ste novinar čiji rad se prepoznaje uglavnom u lokalnoj sredini u kojoj živite. Doduše ni tu se ne prepoznaje kao nešto što je istinski društveno korisno, a vi se sve vreme trudite da dokažete da je vaš doprinos toliko veliki da od njega bukvalno zavisi pitanje države. No, nepremostiv problem koji se pred vas stavlja je činjenica da niko osim vas taj vaš „doprinos“ ne vidi na nivou koji vi percipirate. Sredina vas ne prihvata, a vaše ambicije su toliko visoke da one ne prevazilaze samo lokalnu sredinu iz koje potičete, već i čitavu državu.
[adsenseyu1]
UPETLjAVANjE
Da biste dokazali da ste ipak bitni počinjete da stupate u kontakt sa određenim osobama koje su u sličnoj muci kao vi. Neke su iz sveta politike, sa odavno isteklim rokom trajanja, ali i dalje smatraju da su mnogo bitne. Vi počnete da umišljate kako su to strašno važne persone koje zapravo rukovode državom, ali iz senke, a i te osobe, živeći u sopstvenoj laži da su još uvek mnogo znaajne, to vaše ubeđenje dodatno pojačavaju pričama šta su sve radili, sa kim su se u životu susretali i da se ni danas bez njih ne može.
S obzirom da svi zajedno tako okupljeni imate izuzetno visoke prohteve, želju da se vaš glas čuje, da svi oko vas znaju da ste vi važni i nezamenjivi, počinjete da verujete u sopstvene laži i da se upetljavate u probleme kao pile u kučine. Umislite čak i da vodite opoziciju. Razočarani što vas vlast nije prihvatila na najbolji način, onaj kako ste vi umislili da je jedino moguć, sebi zadajete svetu misiju da sa istomišljenicima krenete u „don-kihotovski“ obračun sa vlastodršcima koji ništa ne znaju, jer vas nisu ozbiljno shvatili, te da ste vi jedini spas za državu. E, tada nastaje belaj, jer da biste privukli pažnju na sebe počinjete sa izmišljenim pričama, a završite sa sve izmišljenom otmicom, jer ti koji su vas ubedili da to učinite imaju lični poriv protiv vlasti.
Čini mi se da vam je ova priča poznata, zar ne?
OSVETNICI U AKCIJI
Najgora opasnost za jedno društvo je kada se u njemu nataloži mnogo onih koji su umišljene veličine. Recimo, sećam se pojedinih tzv. menadžera koji su bili u Srpskoj naprednoj stranci, koji su smatrali da su samo oni sposobni da budu na čelu pojedinih institucija. Imali smo i jednog člana, bivšeg pripadnika naše vojske, koji je mogao sve da bude – od gradonačelnika, šefa službi, ministra, predsednika države, predsednika suda, astronauta, ma šta god. I bio je, bar po njegovom mišljenju, nezamenjiv. Svi oni, nezadovoljni jer nisu svoje sulude ambicije ostvarili, danas su arhineprijatelji i protivnici Srpske napredne stranke i samog Aleksandra Vučića.
Svi odreda su danas najagilnija opozicija i svi odreda na razne načine su se pronašli u saradnji izmišljajući najgore laži o samom Vučiću. Svi odreda imaju saradnju sa Zoranom Zaevom u Makedoniji, neki su mu čak i savetnici i direktori državnih institucija u Makedoniji i svi odreda najviše danas hrle ka partiji Vuka Jeremića koja lagano postaje pravi kontejner za reciklirane kadrove i otpatke Srpske napredne stranke. Jedino mi nije jasno, s obzirom da danas takve gadosti o Vučiću iznose, posebno one vezane za njegovu porodicu, zašto su onda sve to vreme bili u toj Srpskoj naprednoj stranci i zašto su podržavali Vučića – i to uvlačeći mu se sve vreme na najprimitivniji način u zadnjicu – kad su već imali takva ,,epohalna“ saznanja.
Obično članstvo, oni istinski čestiti ljudi, pa i mi koji ga tolike godine poznajemo, od takvih opskurnih likova nismo mogli ni da privirimo kod njega, jer se od njihovog laktanja i dokazivanja da su Vučiću najodaniji prijatelji nije moglo da živi. Sa pljuvačinom i salvom uvreda krenuli su kada im je onemogućio pokušaje da pljačkaju javna preduzeća na koja su se namerili i kada im je zaustavio pokušaje njihovih poslovnih kombinacija. Zato su danas spremni da izmišljaju Vučiću kako kidnapuje novinare, ubija političke protivnike i da je diktator. Da, to su oni koji su čitav život živeli na prevari i reketu, umišljeni da su nove mesije u politici, a koji suštinski vlast shvataju kao plen, što su i pokazali kada su se nekog njenog malog dela domogli. Kada takve neka strana agantura stavi pod svoje, spremni su na sve, što su u prethodnih nekoliko dana i pokazali.
Zaista, ima li šta gore nego kada nebitni umisle da su bitni?
*Autor je advokat, narodni poslanik i član Predsedništva Srpske napredne stranke
I ODGOVOR JEDNOG ČITAOCA:
Žarko: I dok jedan „адвокат, народни посланик и члан Председништва Српске напредне странке“ razglaba o tamo nekim umisljenim velicinama koji se druze sa tamo nekim bivsim clanovima i tamo nekim stranim sluzbama, dotle mu premijerka otvoreno gazeci Ustav zemlje, sasipa u brk „Kosovo vise nije Srbija“, a predsednik mu, takodje gazeci Ustav i Rezoluciju UN, ide na zavrsno potpisivanje da nece ometati uclanjenje Kosova u UN i NATO. Sto bi rekli – selo gori, a baba se ceslja. E moj gospodinje Djuka, da parafraziram pokojnog Patrijarha Pavla, budimo Srbi i ljudi iako smo clanovi SNS.
(Standard.rs)
[adsenseyu6][adsenseyu5]
