Mobilnost radne snage u okviru inicijative Otvoreni Balkan, kao i jedinstven informacioni sistem ne samo da olakšavaju poslovanje u regionu, već ga i čine privlačnijim za investitore.
Jedinstvena radna dozvola i jedinstven informacioni sistem, kreirani u okviru inicijative Otvoreni Balkan, nemaju potencijal da stopu privrednog rasta ili izvoz podignu na bitno veći nivo, ali predstavljaju signal koji nas dovodi u poziciju stabilnog regiona koji povratno deluje na bolju ekonomiju, smatra ekonomista Ivan Nikolić.
Jedinstvo regiona bi, po njegovom mišljenju, psihološki promenilo njegovu poziciju spram investitora i spram nekog ozbiljnijeg poslovanja. On, zato smatra da bi krajnje konkretne stvari kakve su jedinstvena radna dozvola i jedinstven informacioni sistem trebalo brže da budu sprovedene.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Otvoreni Balkan — olakšano poslovanje
Sa najnovijeg okupljanja najviših predstavnika Srbije, Albanije i Severne Makedonije, država koje su zasad pristupile inicijativi Otvoreni Balkan, najavljeno je bi u narednoj godini trebalo da zažive prvi konkretni koraci: jedinstvene radne dozvole i jedinstven informacioni sistem, a šta to konkretno znači za Srbiju za Sputnjik je objasnio savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), Nenad Đurđević.
„Inicijativa jedinstvene radne dozvole podrazumeva da će građani, odnosno oni koji žele da nađu posao u bilo kojoj od ove tri države to moći da učine bez ikakve smetnje, samo prijavom kod nadležnog organa ukoliko postoji potreba za tim poslom. Moći ćete da odete i da radite u bilo kojoj od ove tri zemlje, s tim što će vam biti priznato socijalno i zdravstveno osiguranje i sve ono što vam pripada po zakonu u vašoj matičnoj zemlji“, napominje naš sagovornik.
Time će, kako kaže, biti omogućena veća mobilnost radne snage i ukinut ili maksimalno smanjen rad na crno, s obzirom na to da puno sezonskih radnika cirkuliše u okviru tri zemlje koji nisu prijavljeni, što ima svoje posledice.
Šta omogućava jedinstven informacioni sistem
Dovoljno je da se prijavite, dobijate broj koji se nalazi u jedinstvenom informacionom sistemu u sve tri države, u kome je precizirano ko radi na kojim poslovima, njegov radni staž, sve ono što može da interesuje kompanije.
„To je taj jedinstveni broj koji će u suštini biti dodeljen svakoj osobi koja bude želela da ostvari to pravo da radi i onda će jednostavno, putem tog jedinstvenog broja da bude ubačena u sistem i zdravstvenog i socijalnog i da se sva prava priznaju. Ono na čemu mi insistiramo i mislim da će biti usvojeno je da to važi i za porodice da biste mogli bez smetnje da povedete i članove svoje porodice i da bez ikakvih problema regulišete njihov status i boravište u jednoj od ovih država“.
To znači da kada ste našli posao automatski možete da ga prihvatite i da kompanija koja želi da vas zaposli nema nikakav dodatni angažman oko toga, objašnjava Đurđević.
Kompanije bez obaveza
On ističe da jedinstven informacioni sistem, praktično, podržava izdavanje radnih dozvola i instalira se da bi mogao da obezbedi njihovo izdavanje, što sve vodi stvaranju jedinstvenog tržišta rada na prostoru tri države.
Dodatna stvar na kojoj se radi je priznavanje kvalifikacija, odnosno diploma, kako ne bi morale da se rade nostrifikacije, kakav je sada slučaj. Svaka kompanija gleda da nađe profil radnika koji joj je potreban i njima je najbitnije nečije iskustvo na poslovima za koje joj trebaju ljudi, istakao je sagovornik Sputnjika.
Bolja pozicioniranost regiona
Nikolić takođe ukazuje da je olakšavanje poslovanja put ka podizanju privrede.
„Što se tiče ekonomije, jedinstvena radna dozvola bi svakako olakšala protok i kretanje radne snage i na neki način zemljama i tržištima, koje u ovom trenutku beleže deficit u pojedinim sektorima, olakšala poziciju. Svakako bi bilo lakše za ekonomiju ako bi se stvari popravljale onako kako je ovom inicijativom i predviđeno i to bi u krajnjoj instanci moglo da doprinese i većoj razmeni među zemljama i ukupnoj boljoj pozicioniranosti u odnosu na neke strane investitore“, kaže on za Sputnjik.
Naš sagovornik napominje da se stvari kreću nabolje, podsećajući da pre pet godina takoreći nije bilo nikakve saradnje niti kontakta privrednika Srbije i Albanije.
Sada je ipak druga slika i mnogo bolji odnos, ocena je ovog ekonomiste, koji ipak smatra da treba da budemo realni i da ne očekujemo da ove konkretne mere imaju potencijal da u mnogome utiču na stope privrednog rasta.
Po oceni Nikolića, ova inicijativa je više pokazatelj da smo sposobni i da imamo kapacitet da međusobno ozbiljnije sarađujemo, a olakšavanje poslovanja je, kako smatra, ne samo najbolji put ka podizanju privrede, nego i političkih odnosa.
Na mreži “Telegram” možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
Mira Kankaraš Trklja (Sputnik)
