Malo je onih koji se ne dive stihovima velikana srpske lirike Alekse Šantića. Još je manje onih koji ne znaju za jednu od najlepših ljubavnih pesama, ali da li znate kome je posvećena slavna „Emina“?
Aleksa Šantić rođen je 27. maja 1868. godine u Mostaru i tu, u srcu Hercegovine, proveo je veći deo svog života. Otac Risto rano je preminuo, pa se nad Aleksom starao stric Miho, poznatiji kao Adža.
Aleksa Šantić imao je i dva brata, Peru i Jakova, i sestru Radojku koja se udala za Aleksinog prijatelja, pesnika Svetozara Ćorovića. Trgovačka porodica u kojoj je rastao nije imala razumevanja za poetski talenat mladog Šantića, pa je završio trgovačke škole u Trstu i Ljubljani i potom se vratio u Mostar.
Slavni mostarski pesnik poznat je po rodoljubivoj, ali i po ljubavnoj poeziji koju je pisao pod velikim uticajem bosanskih sevdalinki. Najpoznatija takva jeste „Emina“, pesma koja govori o večitoj ljubavnoj boli srpskog pesnika.
[adsenseyu1]
Ko je bila Emina, slavna mostarska lepotica
Naime, blizu kuće imama Sefića živeli su Šantićeva sestra i zet. Aleksa je neobično voleo svoju sestru kojoj se ispovedao i često je posećivao njen dom- Tako je jednog dana u komšiluku sreo imamovu kćer. Emina Sefić tek se „zacurila“, a priče o njoj kružile su po celoj čaršiji. Mladići su govorili da Sefićeva kćer nije žensko, već „dženetska hurija“ – lepotica iz raja.
Po sokacima i mahalama krenu priča o hafizovoj šćeri, ljepotici. Kako joj bujna kosa spletena u teške zlatnosmeđe pletenice igra po leđima; kako su joj oči od žežene kadife, usne – zrele trešnje, alice; dva reda zuba – dvi niske bisera; kako joj je Alah podario lice zarudjele breskve; kako joj pod bijelom košuljom zakopčanom sedef – pucetom do pod vrat i pod svilenim, cvjetnim dimijama igra jedro, zdravo tijelo, tanko u struku, mamno u hodu – pričalo se tad o Emini.
Brat se naljutio na Aleksu, ali ga je Emina doveka pamtila
Tako je te čarobne noći 1903. godine nastala jedna od najlepših pesama srpske ljubavne poezije. Brat Pero naljutio se na Aleksu zbog „Emine“.
[adsenseyu4]
Glava kuće Šantića smatrao je da je njegov mlađi brat žestoko zabrljao time što je „po novinama telalio“ o ćerki imama Sefića. Plašio se da će ovaj potez mladog pesnika oterati mušterije iz radnje i da će Šantići morati maltene da beže iz Mostara.
Međutim, imam Salih Sefić ostao je mušterija u „magazi“ Šantića, a Mostar nije zamerio na pesmi ispevanoj o „anđelu na zemlji“. Šta više, sve glasnije se pevalo sokacima ovog hercegovačkog grada.
Mlada Emina doveka je ostala Šantićeva čežnja.
Udala se sa 16 godina za jednako lepog Avdagu Koludara i rodila mu je četrnaestoro dece. Kako je i sama pričala svojoj deci, sa Aleksom Šantićem nikada ni reč nije razmenila, ali sećala ga se do kraja života.
[adsenseyu1]
Njega i njegovih uglancanih cipela i pantalona tako opeglanih da se o njih čovek mogao poseći. Sećala se žalovitog glasa kojim je pevao u avliji, kao i da mu muslimani Mostara nikad neće zaboraviti činjenicu da je poštujući njihova verska pravila zazidao prozore svoje nove kuće jer su u komšiluku bila ženska deca.
Nastanak sevdalinke
Koluder Emina preminula je 1967. odine. Po predanju, kada je poznati bosanski pevač sevdalinki Himzo Polovina čuo da je Emina preminula otišao je kod Sevde Katice iz Donje mahale, koja je bila poznata po usmenom kazivanju narodnih pesama. Tako i tada nastala je poslednja strofa sevdalinke o Emini.
Umro stari pjesnik, umrla Emina,
Ostala je pusta bašča od jasmina,
Salomljen je ibrik, uvelo je cvijeće,
Pjesma o Emini nikad umrijet neće…
Praunuka lepe Emine je ništa manje lepa Alma Ferović-Fazlić, magistar londonske Kraljevske muzičke akademije, koja je nastupala i sa Eltonom Džonom. Pre dve godine snimila je „Eminu“, pesmu posvećenu njenoj prabaki. Poslušajte:
(Dnevno.rs)
