Nutricionisti i lekari koriste svaku moguću priliku da upozore na štetnost gaziranih napitaka.
Istraživanje koje je obuhvatilo više od 400.000 odraslih osoba u Evropi utvrdilo je da je rizik od rane smrti povećan kod ljudi koji su pili dve čaše ili više čaša gaziranih pića zaslađenih šećerom ili veštačkim zaslađivačima dnevno, objavljeno je u stručnom časopisu „JAMA Internal Medicine“.
[adsenseyu1]
„Naši rezultati za zaslađena gazirana pića pružaju dodatne argumente za ograničavanje njihove konzumacije i zamene drugim zdravijim pićima, po mogućnosti vodom. Što se tiče gaziranih pića zaslađenih veštačkim zaslađivačima moramo bolje da proučimo mehanizme koji se skrivaju iza te veze i istraživanja poput naših, nadajmo se, podstaknuće te napore“, rekao je autor studije Nil Marfi i dodao da možda sama gazirana pića nisu u korenu problema.
Kao primer naveo je kako konzumiranje velikih količina gaziranih pića može da bude znak nezdrave ishrane. Ispitanici su popunjavali upitnike o svojoj ishrani, stilu života, obrazovanju, pušenju, konzumiranju alkohola i fizičkoj aktivnosti.
Iz ispitivanja su isključene osobe koje su obolele od karcinoma, srčanih bolesti i dijabetesa. U istraživanju je učestvovalo tačno 451.743 osoba prosečne životne dobi od 51 godine. Tokom 16 godina dugog istraživanja, umrlo je 41.693 ispitanika.
Kad su naučnici proučili njihove podatke, uzeli u obzir faktore koji bi mogli da povećaju rizik od prevremene smrti, poput indeksa telesne mase i pušenja, utvrdili su da su ispitanici koji su pili dve čaše ili više čaša zaslađenih gaziranih napitaka dnevno imali 17 odsto veće izglede od rane smrti u poređenju sa onima koji su pili manje od jedne čaše tih gaziranih pića mesečno.
[adsenseyu1]
Oni koji su dnevno pili dve čaše ili više čaša gaziranih pića zaslađenim šećerom, imali su osam odsto više šansi od prerane smrti u poređenju sa onima koji su pili manje od čaše mesečno, a oni koji su konzumirali dve ili više čaša gaziranih pića zaslađenih veštačkim zaslađivačem dnevno imali su 26 odsto veće šanse od prevremene smrti u odnosu na one koji su konzumirali manje od čaše ovih gaziranih napitaka mesečno.
„Oni koji su pili mnogo gaziranih pića imali su viši indeks telesne mase i imali su više šansi da su pušači. Statistički smo uzeli u obzir u našim analizama Indeks telesne mase, pušenje i druge rizike smrtnosti koji su mogli da utiču na naše rezultate, ali veza je ostala. Ali ne možemo da isključimo mogućnost da su ti faktori uticali na naša otkrića, pa zato ne možemo da tvrdimo da su otkrivene veze uzročno-posledične“, rekao je Marfi.
(B92)
