Ma zašto mi produžavate pasoš samo na toliko godina, zašto mi ne date doživotno ? Ko će vam opet ovde dolaziti za deset godina?
Mara Sušac je na pragu 100. rođendana i jedina je osoba s toliko godina koja je zatražila produženje pasoša u konzulatu u Mostaru. Predati zahtev za produženje pasoša vozio ju je praunuk Benjamin koji je rođen u Nemačkoj, a studira u Mostaru.
– U Konzulatu su nam rekli kako niko njenih godina nije predao zahtev za produženje tog dokumenta. Najpre im je to bilo neobično jer jako retko i mlađi ljudi od Mare dolaze da produže pasoš. Kad im dođe neto rođen 1940, 1942. godine produži pasoš, neobično je, a ne ona kojoj je skoro 100 godina. Ipak, kasnije su svi hteli da razgovaraju s Marom jer je ona jako šaljiva osoba. Svi su je upamtili“, priča nam kroz smeh Benjamin.
[adsenseyu1]
Dodaje kako je prilikom podizanja pasoša Mara rekla radnicima: Vidimo se 2028. godine.
U dokumentima piše da je Mara Sušac rođena 1921, ali komšije tvrde kako je ona zapravo 1919. godište. Naime, u vreme kada se Mara rodila, deca su prijavljivana kad bi se stiglo, tako da ta teorija nije isključena.
Kada Maru upitate koliko joj je godina, ona se samo nasmeje. Reč je o ženi koja je rođena u Trebižatu kod Čapljine, sa četiri godine ostala je bez majke, a sa samo 24 i bez supruga. Ima jedno dete, dvoje unučadi, dvoje praunučadi i jedno šukununuče. Život joj nije bio lagan, ali ona kaže kako je bila pametna i zahvaljujući tome preživela dva rata, brinula se o svekrvi, podigla ćerku koja danas živi u Nemačkoj, napravila kuću u Mostaru, a i danas se brine da joj je kuća uredna, ručak skuvan ivrt zasađen sezonskim povrćem.
„Iza kuće je moj vrt. Imam svega dovoljno za nas, domaćeg paradajza paprika… Sve sama obrađujem“, priča Mara, koja komšije često počasti trešnjama i smokvama koje sama ubere. I nije joj jasno zašto nam je sve to neobično kad nju zdravlje odlično služi.
„Šta je meni bilo prekopati dulum i frtalj, pa ja bih to završila za nekoliko sati“, priseća se Mara. Penziju je zaradila u Lasti, a uz to se bavila poljoprivredom i, kako kaže, „švercom“.
„Nije tada bilo nekih poduzeća. Radila sam u Duvanskoj pa na ciglani, sve je to bio fizički rad. Onda, kad se Lasta otvorila, prešla sam tamo, a uz to sam išla u Italiju po traperice i posteljinu pa prodavala ovde. Poljoprivredne proizvode koje sam uzgojila vozila sam u Sarajevo na pijacu“ priča Mara, dodavši kako je kuća u Ilićima napravljena upravo zahvaljujući poljoprivredi i „švercu“.
Za supruga, bez kojeg je ostala pre pune 73 godine, kaže kako je bio najljepši u celom mjestu, a venčali su se u Sarajevu, gde su i živeli neko vreme i gde je on svirao.
„Ja sam tada bila pametna u Sarajevu, da sam bila glupa, ubili bi me u onome ratu. Nego sam bila dobra sa svakim i šutila. Puno su mi tada pomogli komšije iz zgrade, koji su rekli – što imamo mi, imat ćeš i ti – priča Mara
Na pitanje što će joj osobna, kaže kako joj je jednostavnije s njom prelaziti granicu, a planira da ode kod ćerke u Nemačku.
„Neću Jeli ništa govoriti, samo ću se pojaviti kod nje u Nemačkoj, a ona će se začuditi“, nastavlja ova baka koja sve telefonske brojeve zna napamet.
Prepričava nam i doživljaje s granice.
Budući da izgleda znatno mlađe od nekoga ko ima gotovo 100 godina, a pamet je još služi kao 20-godišnjakinju, neretko policajci na granici njena dokumenta gledaju s nevericom.
„Ne vjeruju da mi je toliko godina“, smeje se Mara kojoj je tek pre dve godine otvorila karton kod doktora. I to zato što su je bolela kolena.
„Što će mi karton kad me ništa ne boli“, kaže Mara. Za dug i život pun zdravlja Mara ima nekoliko tajni. Prva je ne jesti i ne piti ništa iz frižidera.
„Što danas skuvam, to pojedem. Sve iz frižidera je otrov. Kuvam svakakva jela, moju pitu hvale nadaleko, a najdraže mi je povrće, i to zeleno. Ne jedem ništa masno, a hladne vode ili soka iz frižidera nikad nisam napila. To šteti želucu – otkriva nam jednu od tajni. Druga je, kaže, ali najvažnija, ne kupiti u sebe brige.
„Mladima poručujem da se ne brinu, nego da rešavaju sve pred sobom. Ja bih, da nisam tako radila, davno bila pod zemljom“, nastavlja Mara.
Za dobro spavanje treba popiti čašu mleka ili toplog čaja od kamilice, a posle ručka nije loše popiti čašu vina. Mara radije bira belo, a preporučuje ga i osobama slabijeg zdravlja. Rakiju ne pije, njome se masira. Svako jutro ustaje u šest sati, a kafu je uglavnom izbacila iz upotrebe.
Po pločicama nikada ne hoda bez papuča, a to preporučuje i ostalima. U životu je naučila puno o lekovitim travama, pa neretko traže od nje da napravi lekoviti pripravak ili strunu na želucu.
Na pitanje kada je bilo lepše za život, danas ili u vreme njene mladosti, Mara kaže da je pre bilo bolje, ljudi su se više družili. – Sada je sve nekako izopačeno, kao da je sam vrag sišao na zemlju – navodi starica koja je svojim najbližima naglasila da joj na smrtovnicu, kada umre, ne stavljaju neku od novijih fotografija na kojima je, kaže, stara.
„Nisam se ja stara rodila, neka mi nađu neku mlađu fotografiju i stave na smrtovnicu – sa smehom je zaključila.
(vecernji.hr)
