Veterinarska inspekcija Ministarstva poljoprivrede proteklih nekoliko dana povlači iz prodaje proizvode tri najveća proizvođača meda.
Povlače se oni proizvodi koji ne ispunjavaju parametre kvaliteta da bi bili med koji se upotrebljava kao namirnica u ishrani.
Dok neko 365 dana muku muči sa vremenskim uslovima, selidbama pčela, vrcanjem, prehranom, neretko i trovanjem ovih poslovičnih radilica, drugi u kontolisanim uslovima prava falsifikate. Prirodno, ovi drugi izlaze na tržište sa nižom cenom, devastiraju male pčelare i na kraju protivpravno stiču ogroman novac.
“Ako uzmete da hiljadu tona ima milion kilograma, a da oni imaju po nekoliko stotina dinara zarade na tome, vrlo lako ćete doći do matematike da se samo na hiljadu tona se zarađuje nekoliko miliona evra, a s obzirom da će oni napraviti prevaru s nekoliko hiljada tona, onda
znate koje su cife. To je na nivou već raznoraznih droga ili trgovina”, kaže za Prvu TV Đorđe Mrkić, pčelar.
Proizvod je skup i lekovit. Otuda i tolika popularnost meda. Da bi se izbegla katastrofa i demoralisali mali proizvođači koji se pridržavaju Pravilnika o kvalitetu meda, ovaj vlasnik košnica iz kojih izlazi Fruškogorski lipov med kaže da se višedecenijski problem falsifikatora i onih koji štampaju lažne deklaracije, može rešiti na samo jedan način.
“Da im se zabrani bilo kakva delatnost u oblasti prehrane, jer ako su se jednom upustili u posao prevarnih radnji, verovatno će to raditi i u budućnosti”, kategoričan je Mrkić.
Najčešće se podvaljuje takozvani pekarski med. On nije nezdrav, ali se ne može koristiti kao namirnica u ishrani. Tu su i druge varijacije na med koje ne zadovoljavaju parametre kvaliteta. I baš takav nekvalitetan med završava u prodavnicama, ali i vrtićima, školama i bolnicama. Pojavila se i teza da je falsifikat sada prisutan jer je prinos meda bio lošiji u prošloj godini.
“Da li se sada pojavilo više falsifikata zbog manjka meda – moguće je. Ali ja mislim da manjak meda nije razlog pojave falsifikata. Onaj ko želi da se bave kriminalnim aktivnostima, a to fakat jesu kriminalne aktivnosti, on će se time baviti. Znači, to je ubiranje kapitala na
jedna neregularan način”, kaže dr Ivan Pihler, profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Da biste izbegli falsifikat, med valja kupovati od proverenih proizvođača, a savet je i da cena često govori mnogo, a proizvođači prirodnog meda poručuju da nije realno nadati se kvalitetnom medu za 200 ili 300 dinara po kilogramu.
(b92,tv prva)
