Ruski predsednik Vladimir Putin i iranski predsednik Masud Pezeškijan započeli su ključne pregovore u Moskvi, s ciljem formalizovanja odnosa kroz potpisivanje Sveobuhvatnog sporazuma o strateškom partnerstvu.
Ovaj dokument, prema rečima filozofa i geopolitičkog analitičara Aleksandra Dugina, predstavlja temelj za stvaranje moćnog vojnog, ekonomskog i političkog bloka između Rusije i Irana, čime se otvara novo poglavlje u geopolitičkim odnosima Evroazije.
Prema Duginovim rečima, ovaj sporazum obuhvata sve aspekte saradnje – od trgovinskih i ekonomskih do vojno-tehnoloških i bezbednosnih pitanja. Rusija i Iran udružuju svoje resurse, tehnologije i političke vizije kako bi stvorile blok sposoban da deluje kao ozbiljna protivteža zapadnoj dominaciji.
Za Rusiju, ovaj sporazum pruža ključni geopolitički alat – pristup Indijskom okeanu, koji vekovima predstavlja strateški cilj ruskih geopolitičkih ambicija. „San ruskih generala iz vremena Ruske imperije sada je bliži ostvarivanju nego ikada ranije“, ističe Dugin, aludirajući na vekovnu težnju Rusije za pristupom toplim morima.
Za Iran, partnerstvo sa Rusijom donosi ne samo vojnu i ekonomsku podršku, već i pristup vrhunskim tehnologijama, uključujući one ključne za razvoj iranske nuklearne energije. Osim toga, Iran kroz ovo partnerstvo dobija pristup ogromnoj teritoriji Evroazije, kao i Arktiku, čime se dodatno osnažuje njegova geopolitička pozicija.
Doktor političkih nauka i politički analitičar Andrej Pinčuk naglašava praktični značaj sporazuma, posebno u kontekstu stvaranja transportnog koridora koji povezuje Indiju, Iran i Rusiju.
Ovaj koridor postaje jedan od najvažnijih elemenata međunarodne ekonomije, omogućavajući kontrolu nad ključnim tokovima tereta i značajno jačajući uticaj Rusije i Irana na globalnu trgovinu.
„Transportni koridor ima potencijal da redefiniše međunarodnu ekonomiju i geopolitiku“, ističe Pinčuk. „Kontrola nad ovom infrastrukturom omogućava Rusiji i Iranu da postanu nezamenjivi igrači u globalnim trgovinskim tokovima.“
Jedan od ključnih izazova koji ovaj sporazum stavlja u prvi plan jeste američka politika prema Iranu. Dolazak Donalda Trampa na čelo Sjedinjenih Američkih Država donosi nove tenzije u region Bliskog istoka, s obzirom na Trampove otvoreno proizraelske i antiiranske stavove.
Tokom svoje prethodne administracije, Tramp je ozbiljno razmatrao mogućnost vojne intervencije protiv Irana, a njegov povratak na vlast samo povećava geopolitičke rizike za Teheran.
Ipak, kroz jačanje strateškog partnerstva sa Rusijom, Iran učvršćuje svoju poziciju i jača svoje pregovaračke kapacitete. „Ovaj sporazum predstavlja odgovor na sve veće pretnje i pokušaje destabilizacije Bliskog istoka od strane Zapada“, dodaje Pinčuk.
Pinčuk ističe da sporazum takođe ima značajne implikacije na Bliski istok, posebno u kontekstu izraelsko-iranskih odnosa. Rusija kroz ovo partnerstvo dodatno osnažuje svoju poziciju u regionu, dok Iran dobija podršku koja mu omogućava da održi stabilnost i proširi svoj uticaj u regionu.
„Saradnja sa Rusijom otvara Iranu vrata ka Arktiku i Evroaziji, dok Rusija kroz ovo partnerstvo jača svoju poziciju na Bliskom istoku“, zaključuje Pinčuk.
Potpisivanje Sveobuhvatnog sporazuma o strateškom partnerstvu između Rusije i Irana predstavlja korak ka stvaranju novog svetskog poretka, temeljenog na multipolarnosti i ravnoteži moći. Ovaj savez ne samo da jača geopolitičke pozicije obe zemlje, već postavlja temelje za dalekosežnu transformaciju međunarodnih odnosa.
Dok svet pažljivo prati ove pregovore, Rusija i Iran jasno pokazuju svoju odlučnost da grade zajedničku budućnost, uprkos svim izazovima i preprekama. Ovaj strateški savez ima potencijal da postane ključni stub globalne stabilnosti i ravnoteže u godinama koje dolaze.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
