Fabrika pečuraka u Kovinu „Delta Danjub“ izvozi šampinjone u Rusiju i Holandiju, a zbog velike tražnje, šire pogon i prave novu halu.
Hala koju pravi ova kompanija zauzimaće čitav hektar i biće najveća u Srbiji. Izgradnjom novog pogona fabrika će uposliti još radnika.
Generalni direktor „Delta Danjuba“ Indijac Sunil Mamgain kaže za „Dnevnik“ da u njegovoj fabrici koja posluje od 2015. godine radi više od 200 radnika.
[adsenseyu1]
„Iako već imamo 14 magacina i prostorija u okviru kompleksa fabrike, pravimo duplo više prostora“ priča Mamgain, čija fabrika se nalazi u Industrijskoj zoni Kovin.
Novi veliki magacinu će biti klimatizovan, a Mamgain ističe da su klime stigle čak iz Holandije i da će novi pogon biti u potpunosti automatizovan, moderno opremljen, s računarima. Paneli su stigli iz Italije, iako su kupljeni od srpske firme.
Fabrika gaji samo šampinjone i dnevno proizvedi šest tona za izvoz. Fabrika ima mašine za sečenje, te se šampinjoni, celi, sečeni na četvrtine ili na tanke komade stavljaju u hladnjaču, gde se zamrzavaju na temperaturi od minus 22 stepena, odakle se šalju na željena odredišta – Rusija, Holandija, pa i Nemačka.
Menadžer prerade Vladimir Stanković nam kaže da je dovoljno deset-petnaest minuta da se pečurke zamrznu.
„Vaga meri deset kilograma, koliko staje u gajbu, zatim se pakuju na paletu i stavljaju u minusnu komoru, u kojoj je temperatura između minus 20 i 22“, kaže Stanković.
Sunil Mamgain ističe da, kada prošire pogon, praviće 14 tona dnevno.
„Zaposlićemo još radnika, ali ne mnogo jer će veći deo posla raditi mašine“ tvrdi Mamgain, koji napominje da će nova hala biti gotova do kraja godine i biće najveća natkrivena konstrukcija u Srbiji, na šta je ponosan – više od jednog hektara pod jednim krovom, zapravo 12.000 kvadrata.
[adsenseyu4]
Investicija je vredna 4,5 miliona evra jer je izuzetno teško imati određenu temperaturu u tako velikom prostoru, te su, osim same izgradnje, rashladni uređaji bili izuzetno skupi.
„Novi objekat je masivan i u njemu će se gajiti samo pečurke, dok će zamrzavanje biti rađeno u starom objektu“ priča Mamgain, i pojašnjava da je pečurkama potrebna određena temperatura za rast i ona nikako ne može biti ista.
„Sada sve radimo manuelno, zalivamo, uključujemo klime i fenove ručno, dok će na novoj farmi sve raditi mašine, biće potrebno malo ljudskog faktora“.
Sunil Mamgain kaže da mu se dopada Srbija, zato ju je i izabrao za život. Preselio se 2016. godine, iako je tri godine pre toga dolazio da istraži zemljište, okolinu i počeo projekat gradnje fabrike.
„Obišao sam celu zemlju, ali odlučio sam se za gradnju fabrike baš u Kovinu zato što je proizvodnja komposta u neposrednoj blizini, a on je nužan za rast pečuraka“, ističe on, i dodaje da je posao s pečurkama prljav zbog mnogo zemlje i đubreta i ukoliko čovek ne može da se isprlja, nije stvoren za taj posao.
(Dnevnik.rs)
[adsenseyu1]
