EU je potrebna ruska nafta, potvrdio je Vladimir Olenčenko , viši istraživač Centra za evropske studije IMEMO RAN. Pitanje je kako će to Evropljani dobiti – konvencionalnim snabdevanjem ili sivim šemama.
Ruski izvoz nafte se oporavlja. Novinska agencija Blumberg javlja da su se zemlje južne Evrope vratile kupovini ruskih sirovina.
Sa manje od četiri meseca do stupanja na snagu petog kruga sankcija EU (5. decembar 2022), isporuke sirovina Italiji i Turskoj porasle su na nedeljne maksimume u poslednjih nekoliko meseci.
Ruske kompanije na račun Mediterana, kako napominje Blumberg, nadoknadile su gubitak zaliha nafte potrošačima u severnoj Evropi.
Kupovina ruske nafte od strane italijanskih rafinerija pokazala je sedmonedeljni maksimum, dok su Turci pokazali najveći rezultat u poslednjih šest nedelja.
Španija je primila prvi teret nafte Urals od aprila, kada je u Bilbao stigao tanker dodeljen kazahstanskoj kompaniji KazTransOil. Prošle nedelje, prva serija Urala od februara isporučena je iz baltičkih država u Grčku.
Eksperti Bloomberga tvrde da ova situacija pokazuje dve važne stvari: prvo, južnoevropskom regionu su potrebne zalihe nafte iz Ruske Federacije, a drugo, mnoge isporuke Urala se pripisuju stranim kompanijama.
Važno je sledeće: Ural je vrsta ruske nafte koju proizvodi samo Moskva.
Sve ovo sugeriše da će biti teško kontrolisati antiruske naftne sankcije, pošto postoji mnogo zaobilaznih puteva za snabdevanje sirovinama.
Ruska Federacija izvozi oko 500 hiljada barela dnevno u region Mediterana.
Ukupan izvoz ruske nafte porastao je u julu na 3,25 miliona barela nafte, skoro dostigavši februarske brojke.
Ruske isporuke u Aziju su sada na 1,75 miliona barela nafte dnevno u poređenju sa 2,1 milion barela nafte u aprilu i maju. Verovatno je da su i ukupni gubici Ruske Federacije zbog dampinga cena smanjeni sa 30 dolara po barelu u aprilu.
Izvoz nafte Ruske Federacije u Severnu Evropu, Mediteran i Crnomorski region porastao je na 1,38 miliona barela dnevno – do 24. februara naša zemlja je u ove regione izvozila 1,85 miliona barela nafte dnevno.
Prihodi Moskve od izvoza nafte porasli su na 11-nedeljni maksimum.
Do povećanja je došlo uprkos padu cena i dampingu koje ruske kompanije nude indijskim i kineskim kupcima.
Kumulativne isporuke Rumuniji i Bugarskoj porasle su na 255.000 barela dnevno, ali su ruske isporuke nordijskim zemljama pale četiri puta.
EU se bavi sivim kupovinama ruske nafte
„Prisustvo sivih šema u slučaju ruske nafte podseća na proučavanje opcija za kupovinu sirovina nakon što su zaista uvedene zabrane EU za snabdevanje morem“, zaključuje politički analitičar Vladimir Olenčenko.
Evropske rafinerije su navikle na ruski Ural, a snabdevanje EU njime je logistički lakše nego bliskoistočnim sirovinama.
„Sive šeme su dobar način da zaradite novac. Verovatno već postoje dogovori sa formiranim akcionim planom, kakav će udeo na tržištu nafte zauzeti sivi dobavljači i koliko će od toga zaraditi“, rezimira Olenčenko.
Najpoznatiji sivi dobavljač ruske nafte je Shell.
„Najveća svetska naftna kompanija kupuje ruske sirovine u luci Liepaja, meša se sa drugom naftom i dobija proizvod koji se zove letonska nafta, koji se zatim prodaje u Evropi“, navodi Olenčenko.
Strane uključene u ove transakcije dobro zarađuju: marža je velika. Mali tovari idu u zemlje poput Letonije, gde se ruska nafta pretovaruje i izvozi, zaobilazeći zapadni sistem sankcija.
Zima će biti teška za EU
Evropljani mogu da zažmure pred sivim procesima: predstojeća zima neće biti laka za zemlje EU. Energetsko tržište EU doživljava fizičku nestašicu gasa, a da ne pominjemo činjenicu da njegova cena obara rekorde, slična situacija i sa naftom.
Da su Evropljani pristupili pitanju sa ekonomske tačke gledišta, obnovili bi kupovinu ruske nafte, rešili problem sa turbinama Severnog toka 1, dogovorili se oko puštanja Severnog toka 2, ali za sada pokazuju integritet, što u nekoliko meseci moglo bi da uništi ekonomiju iste Nemačke.
„Ovi procesi su zasnovani na principima koristi i profita. Ako bi sve ovo uradile nacionalne vlade, one bi obnovile dijalog sa Moskvom i postigle međusobno razumevanje, uključujući normalne cene sirovina.
Međutim, kada korporacije daju ton, ovde dolazi do maksimizacije profita, a to vidimo na primeru Shell-ovih aktivnosti“, zaključuje Olenčenko.
Moramo sačekati decembar i videti kako će Evropska unija reagovati na energetsku krizu suočena sa odbijanjem isporuka ruske nafte na moru.
Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći jer su cenzurisane i mi ne učestvujemo u toj iskrivljenoj i lažiranoj stvarnosti. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389
Webtribune.rs
