Sabotiranje „Južnog toka“, sputavanje „Severnog toka“, pisanje propisa konkretno namenjenih frustriranju „Gazproma“ – sve je to uzaludno, kada se proizvodnja EU smanjila. Srećom, Rusija je spremna da nadoknadi ovaj nedostatak, uprkos pokušajima Brisela da ne dozvoli zemljama EU priključak na još jedan vid pristupačne energije.
Uprkos višegodišnjim naporima iz EU, ruski udeo u snabdevanju Evrope prirodnim gasom se povećava, ne opada.
[adsenseyu1]
Gazprom je u 2017. godini u Evropu isporučio 190 milijardi kubnih metara prirodnog gasa – što je rekordno visok nivo, navodi Bloomberg. Očekuje se da će 2018.godine ta brojka malo pasti na 180 milijardi kubnih metara, što će i dalje biti rekordno visoko.
Veće oslanjanje na ruski gas može biti iznenađujuće, ne samo zbog trenutnih tenzija između Rusije i nekih evropskih zemalja po mnogim pitanjima. Ruska intervencija u Ukrajini i njihova aneksija Krima 2014. godine su doveli do zastoja između Rusije i Zapada – ali evropski uvoz ruskog gasa je od tada porastao za više od 25 odsto, uprkos tome što je u Briselu bilo mnogo retorike o diverzifikaciji.
Došlo je do određenih napredaka. Američki LNG je po prvi put počeo da stiže na evropske obale, obećavajući da će se takmičiti s ruskim gasom. Bilo je nekih značajnih razlika od Gazproma – fleksibilnije cene, na primer – ali ruski gasni gigant nije izgubio tržišni udeo. Mnogo američkog LNG-a se otprema u Latinsku Ameriku, ne Evropu.
[adsenseyu4]
U međuvremenu, Rusija ne prepušta igru Amerikancima. Vladimir Putin je nedavno označio početak „Jamal LNG“ projekta na ruskom Arktiku, masivnog LNG izvoznog terminala vrednog 27 milijardi dolara, koji je razvila privatna ruska gasna kompanija „Novatek“, i koji je završen na vreme i u okviru budžeta.
Na globalnom LNG tržištu dominiraju Australija i Katar, dok će SAD imati sve veći udeo, jer će se u narednih nekoliko godina otvoriti novi terminali. Ali „Jamal LNG“ stavlja Rusiju na ovu mapu, a Rusija ima za cilj da kontroliše 15 do 20 odsto globalnog tržišta. Rusija izvozi nešto LNG-a iz Sahalina na Dalekom istoku, ali je „Jamal“ pozicioniran da služi Evropi i Aziji.
Zatim je tu i gasovod „Severni tok 2“, predloženi projekt koji će udvostručiti kapacitete postojeće linije koja protiče od Rusije do Nemačke preko Baltičkog mora. Ovom projektu se čvrsto protive neke istočnoevropske zemlje, kao i SAD, ali ima podršku Nemačke. Ako bude završen, on će zagarantovati još veći tržišni udeo Rusije.
[adsenseyu1]
Sve ovo nije nužno velika pretnja evropskoj energetskoj sigurnosti sve dok su snabdevanja sigurna. Pretnja od nekih alternativa ili drugih LNG dobavljača, bi mogla zadržati „Gazprom“ poštenim. Koncesije cena koje su do sada ponuđene su dokaz da će „Gazprom morati“ da ostane konkurentan kako bi zadržao tržišni udeo.
Ali, sve u svemu, Rusija ostaje dominantan dobavljač gasa u Evropi, uprkos višegodišnjim obećajima evropskih političara da će to promeniti.
Ruski udeo na evropskom tržištu će porasti na 40 odsto do 2035. godine sa sadašnjih 30 odsto, prenosi Bloomberg.
Webtribune.rs[adsenseyu5][adsenseyu5]
