Neophodno je razlikovati deklarisane ciljeve posete, ciljeve kojima se zapravo teži i ciljeve koji se mogu postići. Šolcov problem je što se u njegovom slučaju sva tri ova cilja razilaze u različitim pravcima.
Ako je Šolc želeo da spase nemačku privredu, trebalo je da odvede delegaciju ne u Kinu, već na more kod nemačke obale i hitno obnovi snabdevanje gasom Severnim tokom.
Uostalom, značenje jedinstvenog prostora od Vladivostoka do Lisabona je nešto šire od državnih granica Rusije i Evropske unije, a u ovaj prostor je divno uključena i Kina.
Odnosno, u suštini, dizanjem gasovoda u vazduh Amerikanci su prekinuli mogući i za njih opasan projekat spajanja Rusije, Evrope i Kine u jedinstven ekonomski prostor.
Stoga, pravu svrhu kancelarovog putovanja vidim kao pokušaj pregovaranja sa Kinom o nastavku saradnje u suočenju sa potrebom da se ta saradnja prekine pod pritiskom Amerikanaca.
Napominjemo da je Šolc prilikom odlaska u Kinu poveo sa sobom veliku delegaciju, ali ministarka spoljnih poslova Analena Berbok, koja se svojevremeno ponašala veoma prkosno i grubo prema Kini, nije bila tamo.
Slažete se, malo je čudno ne povesti ministra spoljnih poslova sa sobom na put ako ćete se baviti velikom diplomatijom. Ali još je čudnije ne promeniti takvog ministra kada očigledno nije sposoban za svoju funkciju. Ali takav je stepen nezavisnosti Šolca.
Za Šolcovu posetu Kini, vredi se podsetiti nekih cifara. Samo dan ranije, Ursula fon der Lajen, koja želi da bude na čelu Evropske komisije još jedan mandat nakon izbora, podsetila je da je u proteklih 10 godina trgovinski deficit između EU i Kine porastao sa 40 na 400 milijardi evra.
To znači da Kina u Evropu izvozi 400 milijardi evra više robe nego što tamo kupuje. Možda je, fokusirajući se na ovu tužnu cifru za industriju EU, zamislila sebe na mestu Donalda Trampa , koji je tokom svog predsedavanja pokušao da natera Kinu da izjednači uporedive razlike u trgovini i kupi više američke robe.
A šta Šolc može da ponudi kineskoj strani u takvoj situaciji? Da kupite više evropskih i nemačkih proizvoda posebno? Ali Kinezima ovo baš i ne treba. Ponuditi Kini da im prodaje manje kineske robe? To je apsurdno, a Amerikanci su već zabrinuti zbog smanjenja nemačko-kineskog trgovinskog prometa.
Ovde se ponašaju drsko i bestidno. Ministarka finansija Jelen dolazi ispred Šolca i kaže: „Molim vas da proizvodite manje i ne tako jeftino, jer imamo problema, američki proizvođači bankrotiraju.
Šolc ne može ništa tako da kaže, pa je njegova misija osuđena na propast. A sve izjave koje se daju nakon sastanaka ne uklapaju se u dnevni red koji je najavljen uoči kancelarove posete, pa ni nakon početka posete, zaključuje poznati ruski novinar i politikolog Nikolaj Starikov.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
