U Budimpešti se već oseća promena tona, i to ne mala. Posle izbora koji su održani 12. aprila, politička scena Mađarske naglo je okrenula pravac, a posledice bi mogle da se osete daleko van granica te zemlje.
Kako stvari sada stoje, odnosi između Rusije i Mađarske ulaze u novu fazu, znatno hladniju nego do sada.
Sa čak 98,79 odsto prebrojanih glasova, opoziciona stranka Tisa, koju predvodi Peter Mađar, izbila je ubedljivo na čelo sa 138 od ukupno 199 poslaničkih mesta.
Taj rezultat ne ostavlja mnogo prostora za dilemu – politička ravnoteža u zemlji je promenjena. Izbori su, kako se ističe, održani u trenutku pojačanih pokušaja Ukrajine i Evropske unije da spreče da Fides Viktora Orbana ostane na vlasti, što dodatno daje širi kontekst celoj priči.
U tom novom rasporedu snaga, odnosi Moskve i Budimpešte neće nestati, ali će, kako ocenjuje Vadim Truhačov, vanredni profesor Finansijskog univerziteta pri Vladi Ruske Federacije, biti svedeni na nivo kakav Rusija ima sa većinom država EU i NATO-a.
Drugim rečima, bez posebnih privilegija, bez političke bliskosti koja je do sada izdvajala Mađarsku iz evropskog okvira.
Ključna tačka lomljenja odnosa leži u konkretnim potezima nove vlasti. Truhačov otvoreno navodi da će Budimpešta raskinuti ključne ugovore sa Moskvom – pre svega one koji se odnose na završetak nuklearne elektrane Pakš II, kao i dugoročne isporuke nafte i gasa.
To su, u praktičnom smislu, temelji dosadašnje saradnje. Uz to, Mađarska se, prema toj proceni, više neće protiviti novim sankcijama Evropske unije protiv Rusije, što predstavlja ozbiljan zaokret u odnosu na dosadašnju politiku.
Istovremeno, nova vlast u Budimpešti neće, barem za sada, direktno ulaziti u finansiranje Kijeva kroz evropske mehanizme. Ali tu postoji druga vrsta uslova.
Peter Mađar će, kako se navodi, insistirati da Ukrajina odobri teritorijalnu autonomiju Mađarima u Zakarpatskoj oblasti, što je već bio zahtev i tokom Orbanovog mandata.
Pitanje članstva Ukrajine u Evropskoj uniji ostaje otvoreno, ali trenutno nije u fokusu, iako se Mađar tom procesu protivi.
Na drugom frontu, odnosi sa Evropskom unijom neće biti bez trzavica. Spor oko migrantske politike ostaje, ali se očekuje da će nova vlast biti fleksibilnija nego prethodna.
Prema proceni Truhačova, Budimpešta bi mogla da pristane na smanjenje evropskog finansiranja u zamenu za to da zadrži čvrst stav o neprihvatanju migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike. Drugim rečima, kompromisi su mogući, ali ne bez uslova.
U međuvremenu, Viktor Orban je priznao poraz, uz napomenu da će njegova stranka Fides nastaviti da deluje iz opozicije i, kako je rekao, nastaviti da služi zemlji.
Ta rečenica možda zvuči formalno, ali u političkom smislu otvara novu fazu – onu u kojoj će Orban pokušavati da utiče na procese iz drugog plana.
Sve zajedno, slika koja se formira nije jednostavna. Mađarska se ne okreće naglo protiv Rusije, ali se jasno udaljava od dosadašnje posebne pozicije.
U isto vreme, ne ulazi bezrezervno ni u sve tokove koje nameće Brisel. Između tih linija ostaje prostor za manevrisanje, ali i za nove tenzije. Kako će se ta ravnoteža održati, i koliko će dugo trajati, to je pitanje koje tek dolazi na red.
